Depresija je ozbiljna bolest

Depresija je četvrti uzrok odlaska na bolovanje radno aktivnog stanovništva u Srbiji, a o rasprostranjenosti mentalnih problema u našoj zemlji možda najbolje govori podatak da je tokom protekle godine propisano čak 13 miliona pakovanja lekova za lečenje neurološko-psihijatrijskih oboljenja, što u statističkom prevodu znači da je svaka osoba dobila dve kutije nekog „leka za dušu”. Psihofarmaci su, posle medikamenata za kardiovaskularna oboljenja, drugi najčešće propisivani lekovi u ordinacijama naših lekara, a povodom 10. oktobra, Svetskog dana mentalnog zdravlja, stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije skreću pažnju na činjenicu da će svaka četvrta osoba oboleti od nekog mentalnog poremećaja.

Docent dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, ističe da je učestalost mentalnih poremećaja u Srbiji ista ili slična kao u razvijenim zemljama.

– Procenjuje se da oko 400.000 građana naše zemlje u nekom trenutku života ima problema zbog depresije. Depresija je treći vodeći uzrok invaliditeta na celom svetu i procenjuje se da sa ovom boljkom živi do dvanaest odsto osoba u opštoj populaciji. Nauka o duši stoji na stanovištu da će svaka peta žena i svaki deseti muškarac doživeti bar jednu depresivnu epizodu tokom života. Danas znamo da je depresija bolest koja ima biološku osnovu – manjak serotonina u mozgu uzrokovan stresogenim događajima i povišenim zahtevima socijalne sredine može se nadoknaditi jedino uzimanjem odgovarajućih lekova. U najvećem broju slučajeva odgovarajući tretman može pomoći u lečenju depresije, dok odlaganje ili neodgovarajući tretman mogu produžiti ovakvo stanje na mesece i godine. Od najtežeg duševnog oboljenja – shizofrenije kroz celu istoriju, u celoj svetskoj populaciji, pa i u Srbiji, boluje oko jedan odsto stanovništva – objašnjava naša sagovornica.

I dok „rodna statistika” svedoči da žene dva do tri puta češće obolevaju od depresije, stiče se utisak da su polovi postigli „ravnopravnost” samo kada je o stigmatizaciji i diskriminaciji reč. Naime, kada se neko razboli od somatske bolesti, na jednog bolesnika dolaze tri-četiri osobe koje o njemu brinu. Od četiri osobe koje imaju mentalno oboljenje, tri osobe su stigmatizovane, odnosno ponižene, degradirane ili na neki način diskriminisane. U prilog ovoj tezi ilustrativno govori podatak da lekove za smirenje najmanje daju psihijatri, s obzirom na to da ove medikamente najčešće propisuju lekari drugih specijalizacija, u čije ordinacije nije „sramota” ući.

Istraživanje koje je pre nekoliko godina obavila ekspertska grupa Ministarstva zdravlja govori da svaka treća mlada osoba ima neki mentalni problem, a ovaj podatak dobija na ozbiljnosti i značaju ako se zna da (tek) svaki peti tinejdžer u Evropi ima duševnih tegoba. Dr Ivana Stašević Karličić napominje da gubitak tradicionalnih vrednosti, slabljenje porodičnih veza i sveobuhvatni zaokret u sistemu vaspitanja rezultiraju ne samo porastom nasilja među mladima, već dovode i do toga da sve veći broj mladih ne poštuje autoritete, želi sve i odmah i prioritete daje ličnim zadovoljstvima.

Kada naiđu životne bure i oluje, veliki broj nas oslanja se na podršku porodice i prijatelja, ali postoje mentalni problemi koje naši bližnji nisu u stanju da reše. Na pitanje koje su to tegobe koje zahtevaju stručnu pomoć, naša sagovornica kaže:

– Konstantni osećaj napetosti, treme, lošeg raspoloženja, slabo spavanje, slab apetit i nesposobnost da se doživi životna radost, može biti znak da nam je potrebna pomoć profesionalca. Neko ko je isuviše razdražljiv, burno reaguje na male povode, manje je efikasan na poslu, ima porodične probleme i probleme u emocionalnim relacijama takođe zavređuje pažnju stručnjaka za dušu. Važno je znati da nisu svi kratkotrajni poremećaji raspoloženja, volje i napetosti sinonim za bolest koju treba lečiti. Međutim, postoji čitav mozaik simptoma (neraspoloženje, poremećaj sna, smanjen apetit, razdražljivost...) koji ozbiljno narušavaju kvalitet života pojedinca i njegove okoline i koji jesu ozbiljan razlog za traženje pomoći – zaključuje dr Ivana Stašević Karličić.