Rasprava o peščanoj mafiji

Voda i nafta nisu jedini resurs koji nestaje zbog prevelike eksploatacije. Sve je manje peska, a situacija nije bezazlena kao što se čini. Čak, pesak postaje tako važan da je i mafija našla svoj interes.

U Skupštini Srbije danas se tokom rasprave o izmeni Zakona o zaštiti životne sredine povela rasprava o eksploataciji peska i šljunka sa obala reka bez ikakve kontrole, o čemu je ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan rekao da je to problem koji ga „jako tišti” i da će morati da se uvede red.

Poslanica Srpske radikalne stranke (SRS) Vjerica Radeta rekla je da postoji „peščana mafija” koja je povezana sa „građevinskom mafijom”, a koja eksploatiše pesak i šljunak u nebranjenom delu leve strane obale sve tri Morave, i sa obala Save i Dunava i to bez ikakve kontrole i naknade.

– Ta peščana mafija je povezana zapravo sa građevinskom, jer oni dobijaju jeftino, odnosno oni uzimaju besplatno taj šljunak i pesak, a građevinci to kupuju sasvim izvesno po nekim povoljnijim uslovima – rekla je Radeta, prenosi Beta.

Ona je kazala da se zbog te eksploatacije pojavljuju i ekološki problemi, jer dolazi do promene toka reke, erozije obale, poplave čim padne kiša i da ljudima čak nestaju i njive, te da ne znaju šta da rade.

– Protiv tako opasnog kriminala za ovu godinu nemamo podatke, a prošle godine su podnete samo četiri krivične prijave. Ako se vozite gde god naiđete uz obalu reke po Zapadnoj Srbiji uz tok Save i Dunava vidite tamo mašine, kopa se, kamioni voze, svi se ponašaju kao da je država Alajbegova slama – istakla je Radeta.

Resorni ministar Goran Trivan smatra da je to ogroman problem i da red mora da se uvede.

On je rekao da nije dopušteno i da ne može biti dopušteno da svako na svoju ruku radi takve stvari, da oduzima od prirode ono što mu ne pripada i istakao da inspekcije moraju da rade svoj posao.

Trivan je obećao da će uraditi sve što je u njegovoj moći da se taj ozbiljan problem reši. Zadatak nimalo lak. Na Dunavu, Savi, Drini ili Moravi, problem je isti. Uništavanje rečnih korita i priobalja, ugrožavanje izvorišta pijaće vode, probijanje nasipa koji štite od poplava, te uskraćivanje državnog budžeta za milione evra neplaćenih nadoknada, samo su neke od posledica nelegalnog iskopavanja peska i šljunka na obalama reka u Srbiji.

Oštrica pravde u Srbiji nije ni okrznula one koji se bogate na ovaj način. Mada se o ovom problemu godinama govori. Jedna od razloga što lokalne vlasti nisu u stanju da stanu na put ovakvom „biznisu”, je nedovoljan broj vodoprivrednih inspektora, ali i strah od konfrontacije sa vlasnicima ilegalnih firmi, koje se, ne tako retko, regrutuju iz redova srpskog podzemlja.