Porodilje traže makar minimalac

U organizaciji inicijative „Mame su zakon” danas će biti održan protest u centru Niša kako bi se skrenula pažnja javnosti na neravnopravan položaj porodilja koje su oštećene Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Predstavnice ove inicijative zalažu se da svaka porodilja u Srbiji prima minimalac dok je na porodiljskom odsustvu, iako nije ostvarila pravo na punu nadoknadu.

O ovom predlogu mame su razgovarale sa savetnicama ministarke zadužene za demografiju i populacionu politiku Slavice Đukić Dejanović, koja je, podsećanja radi, nedavno izjavila da bi najbolje bilo da je status države takav da svaka trudnica ima minimalnu zagarantovanu sumu novca, ali da „naš finansijski potencijal nije takav da to možemo”.

– Kako se bude popravljao materijalni status u budžetu, tražićemo da bude povoljniji za ženu, za majku, za dete, za porodicu – izjavila je ministarka Đukić Dejanović nakon protesta trudnica, porodilja i majki zbog novih odredbi Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

I ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević izjavio je da će resorno ministarstvo menjati zakon u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje. On je takođe istakao da su predložene izmene zakona diskriminatorske, jer „nije svejedno da li je majka radila mesec dana, tri meseca ili deset godina” i apelovao na javnost da ga ne tera da pravi faulove i diskriminaciju.

S obzirom na to da negodovanje porodilja i mama sa tek rođenim bebama nije bilo toliko glasno dok nije usvojena izmena propisa u junu, podsetimo se kako je bilo ranije, a kakve su sada finansijske obaveze države prema njima.

Pre novih izmena Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, žena koja je bila zaposlena manje od tri meseca dobijala je 30 odsto naknade zarade na porodiljskom odsustvu, odnosno 60 odsto naknade ako je bila zaposlena između tri i šest meseci. Da bi dobila punu naknadu zarade, morala je da bude zaposlena duže od šest meseci. Sada se iznos zarade majki koje su radile kraće od 18 meseci pre nego što su otišle na porodiljsko odsustvo, deli sa 18. Osim majki koje su bile zaposlene manje od godinu i po, ovim zakonom najviše su oštećene žene sa visokim platama – jer ona koja je, primera radi, imala platu 300.000 dinara sada dobija tri prosečne zarade, odnosno 150.000 dinara.

U javnosti se spekuliše da je do znatnog umanjenja zarada ove kategorije žena došlo zbog toga što je novim zakonom znatno uvećan iznos roditeljskog dodatka. Podsećanja radi, do 1. jula roditeljski dodatak za prvo dete iznosio je 39.000, a roditelji sada dobijaju 100.000 dinara za dolazak bebe na svet. Za rođenje drugog deteta roditelji će dobijati 10.000 dinara mesečno dve godine, a dobijali su 6.410 dinara, za treće dete primali su 11.538 dinara dve godine, a sada dobijaju po 12.000 dinara mesečno deset godina, četvrto dete dobijalo je 15.384 dinara dve godine, dok će ubuduće dobijati 18.000 dinara mesečno celu deceniju. I roditeljski dodatak, koji je mera natalitetne politike, relativno je nova pojava – uveden je tek 2002. godine.

Podsećanja radi, Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom, čija je primena počela 1. juna 2002. godine, kao osnov za utvrđivanje naknade zarade uzimala se osnovna zarada za puno radno vreme i standardni učinak ostvaren mesec dana pre otpočinjanja porodiljskog odsustva. Dok su postojale osnovice za plaćanje doprinosa po stručnoj spremi nije bilo problema, a ukidanjem ovog kriterijuma počinju zloupotrebe i uvećanje zarade pred početak korišćenja porodiljskog odsustva. Izmenama i dopunama ovog zakona iz 2005. godine posmatraju se osnovne zarade uvećane za minuli rad u tri meseca pre početka porodiljskog odsustva i upoređuju sa prosečnom rastom zarada kod poslodavca, ali i ovaj način obračuna zloupotrebljava se fiktivnim povećanjem zarada.

Izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom iz 2009. godine osnov za obračun naknade zarade na porodiljskom bolovanju je osnovna zarada uvećana za minuli rad u 12 meseci pre otpočinjanja porodiljskog odsustva. Da bi se na neki način zaštitile žene koje nisu radile svih 12 meseci, za nedostajuće mesece računala se polovina prosečne zarade u Srbiji, što se pokazalo kao loše rešenje. Naime, da bi ostvarile sto odsto naknade, za šta je bilo potrebno da budu u radnom odnosu duže od šest meseci, žene su u saradnji sa poslodavcima počele fiktivno da se zapošljavaju i najčešće neosnovano ugovaraju osnovnu zaradu koja se kretala i do maksimuma od pet prosečnih zarada u Srbiji. Pritom veliki broj žena uopšte nije radio, već je odlazio na trudničko bolovanje i period od šest meseci popunjavao iznosom bolovanja ugovorene osnovne zarade, dok se za preostali period računala polovina prosečne zarade u Srbiji. Po prestanku porodiljskog odsustva ovim ženama je po pravilu prestajao radni odnos. Pored toga, jedan broj poslodavaca ženama je po saznanju za trudnoću višestruko uvećavao osnovnu zaradu, dok su zarade ostalih zaposlenih ostale nepromenjene.

Novim zakonom kao osnov za utvrđivanje naknade zarade uzimaju se plaćene osnovice za obavezno socijalno osiguranje koje su evidentirane na dan podnošenja zahteva, u 18 meseci pre porodiljskog odsustva, odnosno trudničkog bolovanja, što znači u periodu kada je žena radila i njen poslodavac joj za vreme provedeno na radu isplaćivao zaradu. Drugim rečima, svaka žena dobiti će naknadu srazmerno vremenu provedenom na radu i uplaćenim doprinosima.