Pravoslavlje na korak od raskola

Katastrofalna odluka po svetsko pravoslavlje, crvena linija je pređena, raskol je legalizovan. To su prve reakcije iz Ruske pravoslavne crkve posle odluke Svetog sinoda Vaseljenske patrijaršije da započne proces davanja autokefalnosti ukrajinskoj crkvi.

Carigrad je odlučio da skine anatemu sa vođa raskolničkih crkvenih struktura u Ukrajini Filareta Denisenka i Makarija Maletiča i poništi pismo iz 1686. godine, kojim je moskovski patrijarh dobio pravo da postavlja i rukopolaže kijevske mitropolite.

Konkretne odluke Ruske pravoslavne crkve znaće se već u ponedeljak, kada zaseda njihov Sveti arhijerejski Sinod. Za to vreme kanonski priznata autonomna Ukrajinska pravoslavna crkva, na čijem je čelu mitropolit Onufrije, i koja je pod okriljem Moskovske patrijaršije, najavljuje drastične poteze – da će anatemisati patrijarha Vartolomeja jer odluke Carigrada smatra „duboko nekanonskim i neprijateljskim”.

Poslednji potezi Sinoda Vaseljenske patrijaršije ozbiljna su tema za razmišljanje i za Srpsku pravoslavnu crkvu, jer pokazuju da ono što su njeni arhijereji smatrali doskora gotovo nemogućim može da se desi i u Makedoniji, ali i u Crnoj Gori, i da obe zemlje po „ukrajinskom receptu” mogu dobiti autokefalne crkve.

Uz to, i sam vaseljenski patrijarh Vartolomej nedavno je izjavio da je isključivo pravo Carigradske patrijaršije da daje autokefalnost i da će to uraditi svuda gde to bude bilo potrebno. A vaseljenski Sinod sada je i pokazao kako rešava pitanja jurisdikcije i raskolničkih crkvenih struktura.

Kako saznajemo, Srpska pravoslavna crkva trebalo bi tokom sledeće nedelje da se zvanično oglasi o najnovijim potezima Sinoda Vaseljenske patrijaršije. Tačnije, kako je „Politici” rečeno u Patrijaršiji, patrijarsi srpski Irinej i antiohijski Jovan Deseti, koji trenutno boravi u zvaničnoj, mirnoj poseti srpskoj crkvi, objaviće zajedničko saopštenje u vezi sa odlukama Carigrada.

O tome da li bi „ukrajinsko pitanje” moglo da bude i tema vanrednog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC, koje bi trebalo da bude održano početkom novembra, kako nam je objašnjeno, za sada je rano govoriti.

Što se tiče zajedničkog saopštenja, nije teško pogoditi njegov glavni smer, jer dve crkve stoje na sličnim pozicijama. Patrijarh Irinej, kao i više arhijereja SPC, kroz zvanična pisma i obraćanja javnosti, više puta su ponovili da je ovakvo davanje autokefalnosti Ukrajinskoj crkvi kršenje kanonskog poretka.

Reagujući na poslednja dešavanja, mitropolit Amfilohije rekao je agenciji TASS da zapadne sile pokušavaju da izazovu raskol u pravoslavnoj crkvi i da su takvi trendovi primećeni u Ukrajini i Crnoj Gori. Na političke uplive u crkvena pitanja ukazao je nedavno i Sveti sinod Antiohijske patrijaršije.

Oni su upozorili na opasnost od uvlačenja pravoslavnog sveta u međunarodne političke konflikte, kao i da velika šteta može nastati ako se pitanjima pravoslavne crkve pristupa sa pozicija politike i nacionalizma.

Otkako je početkom septembra Vaseljenska patrijaršija imenovala dvojicu svojih egzarha za Kijev, čime je pokazala jasnu nameru da počne sa procesom stvaranja autokefalne crkve u Ukrajini, pravoslavni svet je u usijanju.

O ovom pitanju raspravljala su crkvena tela gotovo svih pravoslavnih pomesnih crkava, ali do sada nijedna nije zvanično podržala Vaseljensku patrijaršiju. Ima, doduše, suzdržanih, poput Grčke, Bugarske i Gruzijske crkve, koje su saopštile da se neće mešati.

S druge strane, na smirivanje situacije i zaustavljanje procesa koji je započeo vaseljenski Sinod, pozvale su, kroz zvanična saopštenja ili izjave svojih poglavara, drevne patrijaršije Aleksandrijska i Jerusalimska, kao i Antiohijska, Srpska, Poljska i Češka pravoslavna crkva.

Carigradu je, međutim, za nastojanja oko ukrajinske autokefalnosti stigla zvanična podrška političkih struktura: očekivano, iz Ukrajine, ali i SAD. Krajem septembra američki Stejt department u zvaničnom saopštenju podržao je napore da Ukrajina dobije svoju autokefalnu crkvu i pohvalio vaseljenskog patrijarha Vartolomeja kao čoveka dijaloga.

Posle najnovijih odluka vaseljenskog Sinoda oglasili su se i Kijev i Moskva. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko u pisanom obraćanju javnosti naveo je da je odluka o davanju autokefalnosti već doneta. On je istakao da pitanje tomosa i autokefalnosti ide mnogo dalje od crkvenog života i da je to pitanje „naše nezavisnosti, nacionalne bezbednosti, naše državnosti, celokupne svetske geopolitike”.

Prema Porošenku, odluka predstavlja „pad Trećeg Rima”, odnosno želje Moskve za globalnom dominacijom, a vaseljenskom patrijarhu se klanja zbog brige za Ukrajinu. I ruski patrijarh, međutim, ima razumevanje državnog vrha. Kremlj s posebnom pažnjom prati temu autokefalnosti u Ukrajini, ali, kako je izjavio portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, država ne može da se meša u međucrkveni dijalog.

On je dodao da vlast deli zabrinutost ruske crkve, da će Rusija preduzeti političke i diplomatske korake u slučaju progona kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve i da će zaštititi interese pravoslavaca, ako događaji krenu nelegalnim putem.