Mladi između zabrane i zabave

Novi Sad – Roditeljske priče često počinju onim „kad smo mi bili mladi”, a u Novom Sadu stariji se ovih dana prisećaju korzoa na koje se išlo od osam uveče, a ne od deset ili jedanaest, dok se oni duhovitiji pitaju šta mladima danas ostaje od života ako nemaju izlazak do četiri-pet ujutro. Jedni su za ograničenja, drugi ne veruju u moć zabrane, a sve ih je na komentare podstakla nedavna vest da Novi Sad navodno dobija „policijski čas” za mlađe od 16 godina – zabranu izlaska i boravka u kafićima, klubovima posle 22 sata zimi.

Termin „policijski čas” naljutio je gradonačelnika Miloša Vučevića, po kome je to „gruba i nezgrapna formulacija”, a Novi Sad je slobodan grad, kaže, i ne mogu da se uvode nikakvi „policijski časovi”, osim u ekstremnim situacijama, ali saslušaće, dodao je, zaključke koordinacionog tela za prevenciju nasilja među mladima.

To telo traži da Novi Sad sledi „islandski model”, kojim je u toj zemlji znatno smanjen broj mladih koji uzimaju narkotike. Ideju je podržao Opštinski savet roditelja osnovnih i srednjih škola, na istoj sednici kada je ovo telo osnovano za školsku 2018/2019. To je telo u Novom Sadu postoji šest godina, objašnjava predsednica Jelena Desnica, ali se osniva svake godine u ovo doba, jer u njega ulaze po dva predstavnika saveta roditelja iz škola.

– Ideja korodinacionog tela naopako je predstavljena u javnosti kao policijski čas, a nije rečeno da „islandski model” znači da deci pre svega treba ponuditi ples, hip-hop, stoni tenis, gimnastiku, hor i pevanje... – kaže Desnica za „Politiku”. Na pitanje nema li već za decu takvih sadržaja, pa i besplatnih sportskih treninga, kazala je da ih nema dovoljno i da je potrebna masovnost kvalitetnih sadržaja.

– Nije poenta u „policijskom času”, već u kvalitetnom sadržaju koji ćemo pružiti deci, tako da ona imaju srećne trenutke i kroz sadržaje u školi i u porodici. To ograničenje značilo bi da nam deca završe aktivnosti na ulici do 22 sata, da se pripreme za spavanje i novi dan. A niko neće hapsiti dete jer se vraća kući u 22.30 sati – ističe.

Da li je u Novom Sadu zaista toliko veliki problem sa narkomanijom kod školske dece, pa se poseže za posebnim modelima? Zatražili smo od policije podatke o maloletničkoj delinkvenciji u Novom Sadu, kao i podatke koji bi ukazali na trend, ali smo ostali bez odgovora. Šta mladi znaju o drogama i koliko ih koriste, ili su spremni da to priznaju, tek će biti ispitano u anketi, koja će, kako to nam objašnjava Jelena Desnica, biti sprovedena u svim novosadskim školama. Pitanja će sastaviti stručnjaci, a anketu će obaviti studenti, dodaje.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, kod dece se zavisnost od psihoaktivnih supstanci – alkohola, duvana, droga, najčešće javlja od 13. do 16. godine, ali stručnjaci ukazuju da se sa prvom čašicom i duvanom počinje znatno ranije, pa trećina do 11. godine proba svoju prvu cigaretu. „Nove droge” ubrzano pristižu, pa je tako prošle godine u evropskom sistemu ranog upozoravanja bilo prijavljeno 620 psihoaktivnih supstanci, a 2005. godine – 13.

Školske vlasti u Novom Sadu sada, osim preventivnih inicijativa, nude i represivne – one koje će, dakle, gradonačelnik još saslušati, a dolaze mu iz najbližeg okruženja, od koalicionog partnera i člana gradskog veća za obrazovanje Vladimira Jelića, koji je i predsednik koordinacionog tela. Jelić je ranije rekao da bi za ovaj model bile potrebne izmene zakonske regulative, ali je pomenuo samo one koje se tiču policije, koja jedina ima ovlašćenje da legitimiše.

Novosađanka Biljana Grbović, iz Udruženja roditelja „Matica”, koje se bavi razvojem dece i odraslih, kazala je u razgovoru za „Politiku” da jedno do njenih troje dece ima 16 godina, ali da nema ograničenje za povratak kući iz izlaska. To podrazumeva, objašnjava, da je tinejdžer vaspitan da bude odgovorna osoba i zdrava ličnost.

– Nije rešenje u zabrani, nego u vaspitnom modelu, i to našem sopstvenom. Taj islandski model dolazi s drugog podneblja, tamo ljudi imaju svoju istoriju, druge zapise svesti, ne vaspitavamo isto decu. Nikad nije dobro preslikavati modele, a ovaj je unapred propala stvar, jer se ništa ne rešava na silu. Što se tiče dodatnih aktivnosti, gradska deca imaju ih i previše. Roditelji su pod stresom koliko dovode i odvode decu sa tih aktivnosti. Ali ja ne prezirem njihove pokušaje da vide da u društvu nešto debelo ne valja – kaže ova Novosađanka.