Dve Amerike u klinču

Od našeg specijalnog izveštača

Njujork – Slučaj je hteo da početak jeseni u Sjedinjenim Državama obeleže makar dva događaja koje će neki budući istoričari verovatno klasifikovati kao istorijske. Američki predsednik je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija uspeo da izazove podsmeh hvaleći se sopstvenim uspesima, što je scenario dosad nezamisliv i za takvo mesto i za govornika takvog kalibra. Izveštač sa Ist rivera mogao je da oseti kako se svet koji smo poznavali menja pred našim očima. Prigušen kikot šefova država i vlada Donaldu Trampu, „jer se to sada sme”,  uklopio se kao zgodna zvučna podloga za opelo unipolarnom svetu koje je sa govornice GSUN služio upravo američki predsednik.

Mnogo važnija bitka za američku javnost nije se, međutim, vodila u Njujorku nego na vašingtonskom Kapitol hilu. Ispitivanje Breta Kavanoa i njegov konačan izbor u Vrhovni sud zakucali su poslednji ekser u kovčeg ideje o mogućem jedinstvu ideološki raspolućene nacije. Čovek kojeg je nekoliko žena optužilo za seksualno zlostavljanje dobio je ulogu jezička na vagi i za naredne decenije zacementirao konzervativni pravac najviše sudske instance u SAD. Društvenu klimu u kojoj su žene otvoreno progovorile o traumama kojima su bile izložene Donald Tramp je doživeo ovako: „Rekao bih da je ovo strašno vreme za mlade muškarce u Americi.”

MOMCI IZ „NAJBOLjIH KUĆA”: „Celo svedočenje Breta Kavanoa u Kongresu bilo je mučno najviše zbog toga što smo mogli da gledamo koliko su otužno banalni ljudi koji dolaze na najuticajnije položaje u ovoj zemlji”, napisala je ovih dana jedna popularna blogerka. Slučaj „Kavano” nije, međutim, zanimljiv samo zbog upitne „dostojnosti” novopečenog sudije Vrhovnog suda. Priča o njemu je priča o jednoj privilegovanoj kasti čiji se članovi kreću trasiranom stazom koja počinje još u najskupljim privatnim školama i završava na najuticajnijim položajima u zemlji. Ipak, nevolja je u tome što ni „raj” nije prema svima podjednako darežljiv. Iako pripadnici istog miljea, navikli na živote pune privilegija, Kavano i jedna od njegovih navodnih žrtava Kristin Blejzi Ford definitivno nisu isto. Na Kapipol hilu smo videli kako izgleda kada bela žena iz „bolje kuće”, navikla da sistem uvek ima na svojoj strani, izađe na crtu istom takvom muškarcu. Nisu Fordovoj pomogli ni emotivan nastup ni Kavanoovo padanje u vatru. Bitka je za nju bila unapred izgubljena i još jednom je poslata poruka da belim momcima iz „najboljih kuća” niko ne sme da se zameri, pa čak ni pripadnice njihove sopstvene klase.

ODGOVOR ULICE: Saslušanje Breta Kavanoa na Kapitol hilu predstavljalo je samo koncentrovanu varijantu mnogo šireg sukoba koji pulsira ispod kože američkog društva. Njegov ulazak u Vrhovni sud nije samo pobeda razmaženog mladića s prestižnog fakulteta koji, rečima predsednika SAD, „zaslužuje” mesto u najvažnijem sudu u zemlji. Bret Kavano simbolizuje onu konzervativnu, prevashodno belačku, Ameriku koja svet posmatra dioptrijom koja druge smanjuje na račun posmatrača. Kavanoova Amerika krivce za bilo kakav neuspeh traži u drugima, uglavnom slabijima. Mogu to biti migranti, „obojeni” sunarodnici ili jednostavno oni koji smatraju da treba ograničiti slobodno nošenje oružja. Linija podele tiče se i nekih prava za koja se naivno mislilo da su zauvek zagarantovana. Naime, Tramp još od svog ulaska u Belu kuću nije krio da namerava da za Vrhovni sud kandiduje osobu koja o pravu žene da odlučuje o prekidu trudnoće zagovara princip „Za život”, koji apsolutno negira prava na abortus. Sve izvesnija nadmoć ovakve opcije izazvala je reakciju i na američkim ulicama.

Sučeljavanje „dve Amerike” – konzervativne i liberalne – gledao sam u njujorškom Grinič vilidžu, kao najavu tektonskih poremećaja koji tek prete da uzdrmaju ovu zemlju. „Opcija ’Za život’ je laž! Vas nije briga ako žene umiru”, odjekivale su parole liberalnih aktivista na donjem Menhetnu. Sa druge strane, sveštenici u katoličkim odorama i njihovi sledbenici, noseći ikone i raspeća, tiho su izgovarali molitve i polako, ali sigurno probijali svoj put kroz masu, dajući tako obrise slike kako bi Amerika u skorijoj budućnosti mogla da izgleda.

POGLED PREKO NIŠANA: Američki pisac Gor Vidal je odavno rekao da u SAD u stvari postoji samo jedna partija, sa dva desna krila – republikanskim i demokratskim. Čini se, međutim, da je rascep unutar društvenog tkiva ovog puta nešto dublji i da nužno ne prati partijske linije. Dok se gomilaju razlozi za netrpeljivost prema neistomišljenicima, suprotstavljeni tabori se sve više zbijaju.

Greše zato oni koji misle da bi ovaj sukob mogao da ostane zauzdan isključivo na prostoru između Pacifika i Atlantika. Svet je posle slučaja „Kavano” postao opasnije mesto. Ne samo za Amerikance.