Postoje ciljevi vredni ljudske žrtve

Bernhard Šlink, jedan od najvažnijih savremenih nemačkih pisaca i autor kultnog romana „Čitač”, pripovesti o krivici i moralnoj odgovornosti koju potomci osećaju zbog zločina svojih predaka iz Drugog svetskog rata, povodom svog novog romana nazvanog „Olga” ekskluzivno i prvi put u Srbiji govori za „Politiku”.

Ovu knjigu je u prevodu Spomenke Krajčević objavio beogradski „Plato”. Netipično za njegov dosadašnji rad, Šlink početak pripovesti u delu „Olga” smešta u period ujedinjenja nemačkih država, u vreme kancelara Ota fon Bizmarka, nagoveštavajući tako ulogu koju će Nemačka preuzeti u kasnija dva svetska rata. Ipak, za glavnu junakinju tog doba jačanja Nemačkog carstva Šlink uzima Olgu, devojčicu, a zatim ženu, slovenskog porekla, dovoljno hrabru da shvati da će od početka za svoje mesto morati sama da se izbori. I to obrazovanjem. Još od detinjstva zaljubljena u sina plemićkog roda, ona u svojoj jednostavnosti ne shvata njegovu želju za dalekim putovanjima i kolonijalnim osvajanjima. Slično tome, ona neće razumeti ni svog sina koji je prišao nacistima. Budući da njen voljeni Herbert nestaje na jednom od pohoda, ona ostaje da ga doživotno iščekuje, prolazeći kroz svetske ratove i nemaštinu, oterana kao učiteljica u daleku provinciju. Olga ostaje neuklopljena u nemački ideal posebnosti i megalomanije, ali po nekoj svojoj logici, za gubitak životne ljubavi okrivljuje upravo Bizmarka. Već kao stara gospođa dolazi na ideju da sruši njegov spomenik.

Radnja vašeg novog romana smeštena je još dalje u istoriju, kada je Nemačka počela da sanja svoje velike osvajačke snove. Postoji li taj jedan uzlazni ili silazni pravac u istoriji jedne nacije, u ovom slučaju nemačke, koji se nastavlja generacijama? Da li se taj pravac može promeniti?

Nacije imaju svoju istoriju, tradiciju, nasleđe, začetne mitove, i to ih, naravno, uobličava i usmerava generacijama. Uzmite, na primer, tvoračke mitove Srbije i Nemačke, izgubljenu bitku na Kosovu i propast Nibelunga. Kada je jednom uspostavljen nacionalni mit koji govori o porazu, ta nacija teže će se suočiti s gubitkom nego ona koja je začeta na osnovu pobedničkog mita. Oni narodi koji se osvrću na mit o gubitništvu težiće da ga uzvise do herojstva, pre nego što će nešto naučiti od njega.

Zašto je vaša glavna junakinja Olga slovenskog porekla? Sloveni su u istoriji često bili potisnuti u Evropi? Kako je to danas i kakva je sada uloga Nemačke?

Otac moje junakinje Olge je Nemac, a majka joj je Poljakinja, asimilovana u šlesku populaciju. Ona je tipično dete graničnog područja između Nemačke i Poljske. Sada se sve menja: Nemačka uloga u Evropi, evropska uloga u svetu. Uz masovne migracije u 21. veku, Evropa i Nemačka postaju granične oblasti.

Jedno od mnogih pitanja iz vašeg novog romana tiče se i kolonijalnih osvajanja. Živimo u postkolonijalnom svetu, međutim, koji su to novi oblici kolonijalizma?

Naravno, tu je eksploatacija Trećeg sveta, koju sprovode bivše kolonijalne sile, ali takođe, i bivše kolonije, naročito Kina.

Vaša junakinja Olga, stara i prefinjena gospođa, podmeće eksploziv kod spomenika Otu fon Bizmarku. Tu dolazimo do problema terorizma, koji je karakterističan i za vaš roman „Vikend”. Postoje li ideali vredni ljudskih života? Kako da znamo da je naš ideal dostojan života ili umiranja i šta je čovek bez višeg cilja? Da li je savremeno doba uskraćeno u pogledu velikih ideja – slobode, bratstva i jednakosti?

Da, postoje ciljevi vredni ljudske žrtve. Kada dobro promislimo i poslušamo svoje srce, dobro znamo koje su to stvari. Osećam strahopoštovanje prema vatrogascu koji žrtvuje svoj život da bi spasao jednu porodicu iz kuće u plamenu. Ili prema majci koja na kocku stavlja svoj opstanak kako bi spasila svoju decu, ukrcavajući ih na poslednji spasilački čamac. Poštovanje osećam i prema građaninu koji umire u pokušaju da ubije surovog tiranina. Sloboda, bratstvo i jednakost ideali su veliki danas, isto kao što su to bili nekada. Mi na Zapadu shvatamo ih olako već tako dugo vremena. Ne cenimo ih onoliko koliko zaslužuju.

Kako etičke probleme vidite kao pisac, a kako kao pravnik? Može li pravda zaista biti dostižna u životu, u literaturi?

Književnost nas može učiniti osetljivima za vrednosti i lepotu pravednosti. Pravdu, međutim, ne može doseći. Ni u životu, takođe, ne možemo dostići pravdu, osim ako ne možemo i ako ne moramo za nju da se izborimo.

Da li tragate za nekim etičkim odgovorima gradeći svoje junake sudija i advokata i šta ima prevagu u životu, kao i u literaturi: etički i moralni razlozi ili ljudska strast?

Šta je razum bez strasti?

Zastrašujući je način na koji je vaša junakinja Hana Šmic bila poslušna nacističkom sistemu. Šta vas najviše plaši kada razmišljate o nacističkoj Nemačkoj?

Najviše me plaši to kako su lako i kako brzo institucije Vajmarske Republike, demokratske države s vladavinom zakona, nemačko društvo i nemačka kultura jednostavno srušeni onoga trenutka u kojem su nacisti preuzeli vlast. Mi obično mislimo da je političko i kulturno tlo kojim hodimo nalik na čvrst i debeo sloj leda, koji se ne da slomiti, a onda u stvari shvatimo kako sve to lako može da napukne i prolomi se. U nacističkoj Nemačkoj, ali i u današnjoj Mađarskoj ili Poljskoj.

Olga, kao i Hana Šmic u „Čitaču”, voli knjige. Ona ulazi u plejadu vaših snažnih samosvesnih junakinja. Razlika je u tome što je Olgino oružje znanje, koje poslušna Hana nije imala. Jedan vaš junak iz pripovetke izgovara rečenicu da nam znanje daje moć, pa neko drugi ko o nama nešto zna, takođe ima i vlast nad nama. Mislite li da je znanje najvažnije oružje koje možemo imati?

Zar to ne bi bilo divno? Istina nas oslobađa, a samospoznaja nam daje moć da vodimo samosvestan život koji nas određuje kao ličnosti. Suprotno tome, znanje o drugima daje nam sposobnost da njima manipulišemo, to je nešto ružno što je, nažalost, postalo uobičajeno u društvenom životu. Ako tako strašnu stvar sprovode države i krupni kapital, protiv toga se treba boriti svim sredstvima.

Opisujete prefinjene načine na koje žena utiče na muškarca, kao u romanu „Žena na stepenicama”. Da li žena ima moć nad muškarcem, ili je to više ideal žene, njena zamišljena slika?

Naravno, ljubav daje ženi vlast nad muškarcem, kao što i muškarcu daje moć nad ženom. Ljubav prkosi vremenu.

U vašim pripovetkama i romanima često je u osnovi misterija koju treba odgonetnuti. Često u njima prijateljstvo i ljubav pokleknu pod teretom neotkrivene tajne. Koji je njen značaj za život i umetnost?

Tajna nas podseća na naša ograničenja.

Pored ostalog, vaša tema su prijateljstva i ljubavi, koji nemaju srećne ishode. Zašto ljudi beže od ljubavi, što je i u naslovu jedne vaše zbirke pripovedaka? Možemo li pobeći od sebe?

Možemo da rastemo, razvijamo se, da se menjamo, ali i dalje ostajemo ta ista osoba koja raste, razvija se, jedna te ista osoba koja prolazi kroz promene.

Kako vidite svoje knjige na velikom platnu?

Sve zavisi od reditelja. Stiven Daldri stvorio je od romana „Čitač” divan film. Ali, nisu uvek tu Stiven Daldri i Kejt Vinslet.