Oktobar je crni mesec za saobraćaj

Vozači moraju da vode računa o šest stvari kada se nađu u jakoj magli, poput one od utorka kada je na auto-putu nastradalo devet osoba, a 35 njih je lakše ili teže povređeno. Jasmina Milošević, vršilac dužnosti direktora Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS), za čitaoce „Politike” navodi savete za bezbednu vožnju po magli.

„Prvi savet je da se uključe sva četiri migavca. Drugi je da se smanji brzina, odnosno da se prilagodi uslovima puta, ali i sposobnosti vozača. Treći se odnosi na uključivanje maglenki onih vozila koja imaju ta svetla, a oni koji ih nemaju ne treba nikako ne uključuju duga svetla, jer ona smanjuju vidljivost i stvaraju takozvanu belu zavesu. Četvrti savet odnosi se na održavanje bezbednog rastojanja između vozila. Potrebno je takođe da vozač isključi ili utiša sve elektronske uređaje koji mogu da ga ometaju i da se koncentriše na vožnju, a poslednji savet se odnosi na vožnju što bliže desnoj ivici puta”, objašnjava Jasmina Milošević.

Ona navodi zvaničnu statistiku prema kojoj je oktobar u Srbiji najkritičniji mesec u kojem se dešavaju saobraćajne nesreće. Za njima slede decembar i septembar, dok se najmanje nesreća dešava u januaru i februaru.

„U proseku, u oktobru se registruje 109 saobraćajnih udesa dnevno, dok se u januaru i februaru, u proseku dešavaju 82 nesreće na dan. Oktobar je najkritičniji mesec i kada je reč o udesima sa nastradalim osobama u kojima učestvuju teretna vozila”, kaže Miloševićeva.

Ona dodaje da najviše osoba pogine u avgustu, a zatim u septembru i oktobru. Najmanje nastrada u februaru i martu. U najnebezbednijim mesecima, u proseku pogine oko 60 osoba mesečno, za razliku od februara i marta kada nastrada oko 35. Najviše povređenih ima u periodu od jula do oktobra.

„U jesenjim mesecima dolazi do povećanja stradanja pešaka i traktorista. Pešaci najviše smrtno stradaju u jesen, u novembru i decembru, dok traktoristi u oktobru. Dolazi do smanjenja pogibije motociklista i mopedista, jer i manje učestvuju u saobraćaju”, kaže Miloševićeva.

Iako je prošla nedelja bila crna na srpskim putevima, statistika je zabeležila da se dogodilo manje saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom ukupno u ovoj godini. Miloševićeva navodi da je od 1. januara do 8. oktobra registrovano smanjenje od osam odsto u odnosu na isti period prošle godine. Što se tiče povređenih, zabeleženo je da je 500 ljudi manje povređeno nego u 2017.

„Samo u septembru ove godine, imamo smanjenje poginulih mladih od čak 61 odsto, nije bilo smrtnih stradanja traktorista i ukupno je osam manje nastradalih pešaka bilo u odnosu na prošli septembar”, kaže Jasmina Milošević.

Osim nesreće na auto-putu kod Jagodine gde su učestvovala i teretna vozila, istog dana se kod Svilajnca dogodio udes u kojem su poginule četiri osobe. Za izazivanje ove nesreće, osumnjičen je vozač kamiona. Jasmina Milošević navodi da oko četvrtine svih poginulih, nastrada upravo u sudarima sa teretnim vozilima.

Prema statističkim podacima od svih udesa u kojima učestvuju teretna vozila, 85 odsto nastradalih nije bilo u njima. Takođe 72 odsto povređenih u nesrećama s kamionima nije putnik ili vozač teretnog vozila.

„Ovakvi podaci ukazuju na to da, zbog njihove velike mase, u slučaju sudara kamiona i drugih vozila ili pešaka, postoji veća verovatnoća da nastanu smrtne ili teške posledice, nego što bi to bio slučaj ukoliko bi umesto kamiona učestvovala neka druga kategorija vozila. Bez obzira na te podatke, ne znači da krivica uvek leži na vozačima kamiona, već se često dešavalo i da drugi učesnici u saobraćaju doprinesu izazivanju saobraćajne nesreće”, zaključuje Miloševićeva.

Opasnost od kamiona

Svega 39 odsto vozača kamiona koristi sigurnosni pojas. U naselju, 28 odsto njih prekoračuje dozvoljenu brzinu, dok 42 odsto to radi van naselja. U naselju i na putevima van naselja, oko 10 odsto vozača kamiona koristi mobilni telefon za vreme vožnje.