Nezaposlenost najveća muka

Nije prijatno čuti, još je teže doživeti, a istraživanja pokazuju da se običan čovek često nađe u vrlo teškoj životnoj situaciji. Onlajn ispitivanja Psihološkog savetovališta „Mozaik”, sprovedenog početkom oktobra na reprezentativnom uzorku stanovništva, prosečne starosti 37 godina, iznela su na svetlost dana dosta uznemirujućih podataka. Među njima su i brojke koje pokazuju da je u proseku svaka treća osoba u našoj zemlji ostala bez posla, a svaka peta je gladovala u nekom momentu života.

Trećina naših sugrađana na neki način je imala veze sa ratnim dešavanjima ili bila bez svoje volje mobilisana, a isti procenat njih doživeo je saobraćajnu nesreću. Svaka druga osoba bila je ili jeste bolesna, hospitalizovana i operisana, a više od polovine njih izgubilo je blisku osobu.

Kako u razgovoru za naš list ističe Tijana Mirović, psiholog i jedan od autora istraživanja, ove deprimirajuće podatke samo delimično možemo da tumačimo u svetlu činjenice da su rat, bombardovanje, sankcije, izbeglištvo, siromaštvo i dramatične političke promene bili sastavni deo našeg života u poslednje tri decenije. Međutim, ono što je psihologe iznenadilo i porazilo jeste činjenica da je skoro petina osoba gladovala zbog nedostataka novca, jer je ovaj podatak dobijen na uzorku ljudi koji su srednjih godina, imaju kompjuter i umeju da popune onlajn anketu.

– Očekivali smo da će većina reći da u svom traumatskom sećanju ima bombardovanje i boravak u skloništu, ali je veoma zabrinjavajuće koliki broj njih je doživeo nezaposlenost, gubitak posla, mobing u radnom okruženju i diskriminaciju po rasnoj, verskoj, starosnoj ili etničkoj osnovi. Naime, rezultati ove studije govore da se skoro polovina ispitanika suočila sa nezaposlenošću, mobingom na poslu, a trećina njih ostala je bez posla – ističe Tijana Mirović.

Zabrinjava i podatak da je svakoj četrnaestoj osobi oduzet stan, odnosno lična imovina. Iskustvo izbeglištva i migracija ima petina osoba, a najveći broj ispitanika navodi da je preseljenje u inostranstvo, zbog škole ili posla, najčešći uzrok ove traume.

– Zabrinjava podatak da je čak 60 odsto ispitanih izjavilo da je doživelo psihičko nasilje, trećina njih bila je žrtva fizičkog, a 11 odsto seksualnog nasilja. Diskriminaciju je doživelo 40 odsto ispitanika, dok je uvrede ili ponižavanje na osnovu rase, vere, etničke pripadnosti, seksualne orijentacije, starosnog doba ili invaliditeta doživela oko četvrtina ispitanika – naglašava Tijana Mirović.

Naša sagovornica skreće pažnju na činjenicu da su se velikom broju osoba traume nadovezivale jedna na drugu i podseća da je duši, baš kao i telu, potreban predah između dva velika stresna događaja.

– Kumulativno dejstvo traume je opasno jer su naši adaptivni mehanizmi istrošeni. Zbog toga se dešava da osoba koja je doživela smrt bliske osobe i gubitak posla „pukne” zbog nekog manje stresnog događaja. Osim toga, ljudi veoma različito reaguju na velike lične traume, što pre svega zavisi od toga koliko smo otporni i borbeni i kakvi su nam „potporni sistemi”, odnosno imamo li podršku porodice i prijatelja – naglašava ovaj psiholog.