Dunavske jesetre pred istrebljenjem

Stara je više od 200 miliona godina. Nazivaju je živim fosilom, a od njene ikre pravi se jedan od najskupljih delikatesa – kavijar. Dunavska jesetra dosad je imala sreće u evoluciji, ali čini se da će ribu koju nije ubilo ni ono zbog čega su nestali dinosaurusi, dokrajčiti baš naša generacija. Na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) ona je označena kao krajnje ugrožena vrsta.

Više od 85 odsto vrsta jesetri ova organizacija je klasifikovala kao one koje su pred izumiranjem, a kako ističu Arne Ludvig i Fedra Dukakis, kopredsedavajući Stručne grupe za jesetre, Komisije za očuvanje vrsta IUCN, najveće pretnje su im krivolov i uticaj brana na rekama na njihova staništa i migraciju.

– Izgradnjom hidroelektrane „Đerdap I” 1970. godine i „Đerdap II” 1984, tok Dunava je pregrađen i uzvodno od brane pretvoren u akumulaciono jezero, što je dovelo do promena u hidrološkom režimu, hemizmu vode, konfiguraciji dna, priobalju i živom svetu. Njihovom izgradnjom stvorena je mehanička prepreka i prekinut je migratorni put crnomorskim jesetarskim vrstama riba, koje su se nekada mrestile i u uzvodnim delovima Dunava – objašnjava Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet, ekološke mreže i održivi razvoj Zavoda za zaštitu prirode. On dodaje da je nekada značajan faktor ugroženosti jesetri bio prekomeran lov uz korišćenje alata koji su ih ozleđivali, dok je danas to ilegalni ribolov. Prema Sekulićevim rečima, pretnja za vrstu su i komunalne otpadne vode iz industrijskih postrojenja i sa poljoprivrednih površina, zbog toga što menjaju kvalitet vode i narušavaju njihovo stanište.

Postoji šest vrsta jesetri i sve su ugrožene, objašnjava Milena Dragović iz Svetske organizacije za prirodu (WWF) koja u našoj zemlji, ali i Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini i Austriji sprovodi projekat „Život za dunavske jesetre”.

Pet vrsta su migratorne, i one se uglavnom nalaze u donjem toku Dunava jer im je put ka Austriji, dokle su nekada išle radi mrešćenja, sada preprečen. Kečiga nije takva, pa se zato može naći i u ostalim delovima zemlje, ali i u Beogradu.

– Letos smo pokrenuli inicijativu za zabranu izlova kečige na pet godina. Ova vrsta je takođe u opasnosti jer se lovi i tokom lovostaja, a uz to, zbog slabe kontrole na tržištu ribe, one se prodaju i kada su ispod zakonski propisane mere od 40 centimetara – objašnjava Dragović naglašavajući da je Srbija jedno od poslednjih staništa jesetri. Zato je i pokrenut projekat „Život za dunavske jesetre” koji oni sprovode u Prahovu, Negotinu i Radujevu.

– Reč je o mestima u kojima je izlov jesetri nekad smatran tradicionalnom veštinom, a porodice su se izdržavale prodajom ove vrste koja je pred izumiranjem. Kavijar, za koji postoji podatak da je posluživan i na „Titaniku”, izuzetno je cenjen u svetu, a traženo je i njihovo meso. Osmislili smo tako program koji ima za cilj da u saradnji sa lokalnim zajednicama promoviše jesetre kao zaštićene vrste, a da ova mesta predstavi kao njihova nekada glavna staništa – kaže Dragović.

Sve zemlje dunavskog sliva morale bi da rade na zaustavljanju krijumčarenja i ilegalnog ribolova, ističe Ludvig, koji dodaje da bi Srbija morala da kontroliše svaku upotrebu kečige i proizvoda od kečiga koji se često nađu na jelovnicima restorana ili u prodaji na lokalnim pijacama. Dukakisova naglašava da je osim kontrole primarno strože sprovođenje zakona.

U Međunarodnoj komisiji za zaštitu Dunava pričalo se i o tome koliko je izvodljivo izmeniti brane na Đerdapu, kako bi se ribama omogućila migracija ka srednjem toku reke i povećale šanse za obnavljanje ove vrste. Ali, bavljenje migracijama i staništima iznad brana ne bi dovelo do rezultata bez rešavanja ostalih pitanja, uveren je Ludvig. Omogućavanje jesetrama da se kreću uzvodno i nizvodno kroz brane nije jednostavno ostvariti, a ne bi ni imalo smisla uložiti toliki napor ukoliko se ne reši problem ilegalnog izlova ribe, zaključuje kopredsedavajući Stručne grupe za jesetre.