Bavaništanska deponija nije „divlja", ali smrdi

Bavanište – U južnobanatskom selu Bavanište u opštini Kovin sa oko dve hiljade kuća od kojih je četvrtina prazna, već deceniju je otvoren poziv funkcionerima da posete njihovu deponiju. Kažu, gostoprimstvo nije lepo odbiti. Ne bi je teško ni pronašli, jer iako zvanično nije „divlja” smrdi kao da jeste, a radi lakše orijentacije, dodaju, pomoći će im stanovnici dela sela Breg u čije bašte, dvorišta i kuće „udara”.

„Ovo što vidite i ovako izgleda strašno, a duboko je pet metara. ’Komunalac’ dovozi kamione đubreta, naplaćuje uslugu, ali ovo je po svemu divlja deponija. Noću prikolicama donosi ko šta stigne – belu tehniku i kompjutere, crknute svinje, iznutrice iz klanice... Šinteri ovde puštaju pse lutalice. Ima uginulih životinja, plastike, guma, akumulatora, hemikalija, cigala, šuta… Kad dune košava najlon kese nam napune dvorišta, pa ih skupljamo u džakove i vraćamo nazad. Da bi došli do gvožđa, a da ne preturaju, Romi zapale otpad pokupe šta im treba i pobegnu. ’Naše’ đubrište tinja nedeljama i tada ne možemo ni da dišemo, a sada kada pale strnjišta još je i gore”, tvrde prve komšije. Izgleda da je samo „njihov” problem što se neko dosetio, da uz kuće koje su tu više od četiri decenije, smesti deponiju. Žive, kažu, u oblacima nepodnošljivog smrada i dima, prozore ne otvaraju ni danju ni noću, u dvorištima ne sede. Kad deponija gori u strahu su da ih vatra ne zapali, a vatrogasna jedinica iz Kovina posećuje ih svake nedelje bar jednom.

I tako duže od petnaest godina. Na žičanu ogradu oko deponije, koja je nekada bila međa i prepreka za neovlašćeni ulazak, podseća tek nekoliko metalnih stubova. Nema više ni dve metalne kapije, a čuvareva kućica je u poslednjoj fazi razgradnje. Na obodima deponije su bašte sa povrćem i voćem, njive sa usevima i dalekovod od 30.000 volti... Sve je to tik uz tone đubreta, a smrad je neizdrživ.

Pidike, kako zovu meštane, su se nebrojano puta žalile komunalnoj inspekciji, štrajkovali blokirajući put ka deponiji, pa i odbijali da plaćaju račune za odnošenje smeća, ali su im jedino ostale tužbe i rešenja o prinudnoj naplati. Pomoć su tražili i od opštine, vlasti su se smenjivale, ali odgovor je uvek bio isti – para nema za druga rešenja.

„Ovo nije ’divlja’, već seoska, ali papirološki nelegalizovana deponija, i ne razlikuje od ostalih. Nigde u okolini nema standardizovane regionalne deponije, jer je to skup i obiman projekat. Svojevremeno je mesna zajednica Bavanište organizovala čuvare i prismotre, ali se ispostavilo da za to nema ni ovlašćenja ni dovoljno sredstava, a formiranje čuvarskih službi u 11 mesnih zajednica značilo bi angažovanje bar pedesetak ljudi, koje ne možemo ni da zaposlimo, ni da platimo. U međuvremenu ’Komunalac’ se trudi da bavaništansku deponiju redovno i po utvrđenom rasporedu prazni i čisti, dok se problemi sistemski ne reše”, kaže za „Politiku” Đura Crepajski, opštinar zadužen za komunalna pitanja.

Trajnijeg rešenja, prema njegovim rečima, za sada nema. Podseća da je pre nekoliko godina bilo pokušaja da se objedinjeno smetlište za Kovin, Smederevo i Požarevac „smesti” u Smederevsku Palanku, ali je ta ideja izazvala proteste lokalnog stanovništva. Takvo rešenje traži ogromna ulaganja za koja nijedna od pomenutih opština nema snage, a nema među njima ni raspoloženja da postanu regionalno odlagalište otpada, zaključuje Crepajski.