Erdogan traži reforme UN

Rasprava na poslednjem zasedanju Generalne skupštine UN o promena u sistemu funkcionisanja svetske organizacije podstakla je Tursku da i posle tog skupa nastavi međunarodnu kampanju za „sveobuhvatnu reformu” Ujedinjenih nacija, pre svega Saveta bezbednosti. Za početak, turski zvaničnici će o reformama razgovarati s Nemačkom, Kinom, Rusijom, Francuskom i Španijom, ističu u Ankari.

Na poslednjem, 73. zasedanju u Njujorku, o potrebi reformisanja sistema svetske organizacije govorio je generalni sekretar Antonio Guteres, kao i lideri više zemalja, među kojima i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Na udaru kritike se, pre svih, našao Savet bezbednosti, odnosno, kako se navodi, prevelika ovlašćenja stalnih članova tog tela, koji imaju pravo veta i služe interesima samo svojih zemalja i svojih najbližih saveznika. U SB tu privilegiju imaju Amerika, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina. Ostali članovi tog tela, njih deset, smenjuju se na dve godine.

„Da li SB UN predstavlja svet? Ne. Da li mislite da su svi kontinenti zastupljeni u SB? Ne. Zato ja kažem da je svet veći od pet stalnih članova koji imaju pravo veta, da su se okolnosti promenile posle Drugog svetskog rata”, izjavio je Erdogan na sastanku Svetskog foruma održanom u Istanbulu, prenela je agencija Anadolija. Ujedinjene nacije su se s vremenom udaljile od očekivanja čovečanstva i često ne uspevaju da osiguraju bezbednost i mir na planeti. To potvrđuju masakri u Bosni, Ruandi i Somaliji, između ostalih, a nedavno i u Mjanmaru i na palestinskim teritorijama. Ti pokolji su su se desili pred očima sveta i UN, koje nisu u tim slučajevima ispunile očekivanja, izjavio je Erdogan.

Inicijativa o reformisanju svetske organizacije nije novijeg datuma: o tome se povremeno razgovara već decenijama, ali to je dosad sve ostalo mrtvo slovo na papiru. Bivši i odnedavno počivši generalni sekretar UN Kofi Anan je 1997. godine, kada je seo u tu fotelju, obećao da će sprovesti reforme, ali na tome se sve završilo. Ne zato što nije hteo, nego zato što nije mogao, pošto je bio bez podrške moćnika.

Sukarno, predsednik najmnogoljudnije islamske zemlje, Indonezije, krajem šezdesetih godina je predlagao da se formira alternativna svetska organizacija, ali ni ta ideja nije zaživela iako je imala podršku više zemalja. Slične zamisli su povremeno mogle da se čuju i u Africi, pošto taj kontinent nema stalnog člana Saveta bezbednosti.

Predsednik Turske smatra da era Saveta bezbednosti ovakvog kakav je sada treba da se okonča. U tom telu, prema Erdoganu, treba da budu predstavnici svih sedam kontinenata, a ne kao dosad samo tri.

Erdogan nije usamljen u takvim zahtevima. Pobornici reformi sistema UN smatraju da bi broj stalnih članova SB trebalo povećati, pri čemu traže da se vodi računa o ravnopravnoj regionalnoj zastupljenosti. Dok Zapad u tom telu ima tri stalna člana, Afrika, na primer, iako je kontinent sa milijardu ljudi i 50 država, nema nijednog. Erdogan upozorava i na to da status stalnog člana u SB nema nijedna od 57 islamskih zemalja, u kojima sada živi milijardu i 600 miliona ljudi.

Po logici zastupnika reforme SB, stalnu fotelju na Ist riveru mogle bi da traže i velike zemlje kao što su Indija, Brazil, Japan i Nemačka, koje uplaćuju ogromna sredstva za funkcionisanje svetske organizacije. Slične inicijative mogu da se čuju i u Arapskoj ligi, koja okuplja 22 države Bliskog istoka i severa Afrike.

Potrebe za reformama UN nesumnjivo postoje jer je mnoge mehanizme njihovog rada pregazilo vreme od 1945. godine, kada su osnovane. Ali, dosadašnji pokušaji da se to konkretizuje padali su u vodu pošto je oko toga bilo nemogućno postići pravni i politički kompromis, pre svega među najmoćnijim zemljama. Svet je i dalje u dubokom previranju koje bi moglo da oživi „hladni rat”. Strahuje se da bi promene u sistemu UN, pre svega u Savetu bezbednosti, mogle da izazovu poremećaj u sadašnjem kakvom-takvom balansu snaga na međunarodnoj pozornici.