Za koga glasaju čikaški Srbi

Od našeg stalnog dopisnika

Čikago, maja – Beograđanka Vanja Đukić-Vitlač (30) pre osam godina rešila je da ostane u Čikagu da bi ostvarila „srpski san”, ali joj se ispunio „američki san”. Sanjala je, kako nam je rekla, da se ovde profesionalno vrhunski osposobi, pa da se vrati u domovinu i postane predsednik Srbije, ali je ovde zadržala realnost– ljubav koja je prerasla u brak, kao i dobar posao (u ugostiteljstvu) u kome je dostigla egzistencijalnu sigurnost i dobila podsticaj za nove poduhvate u biznisu.

Odrekla se politike koju je upražnjavala kao demonstrant sredinom prošle decenije – kad je shvatila da je i ovde, kao i drugde, ta delatnost puna iskušenja. Ophrvava je čežnja za rodbinom i prijateljima u Beogradu, ali ju je i Čikago privezao za sebe, vrednostima u koje, pored supruga Derika Vitlača, spadaju i dobra zarada, sopstvena kola i stan (na kredit), okrepljujuća putovanja (i u Srbiju, naravno), što sve doprinosi statusu „kovača sopstvene sudbine”.

„Možeš”, nastavlja, „ovde da sebi priuštiš ličnu nezavisnost, ali ako si vrlo marljiv i zdrav”. Posebno je važno ono „zdrav”, jer ako to nisi zapadaš u probleme koji mogu da budu nerešivi, pošto je zdravstvo „drastično slaba tačka ovdašnjeg sistema”.

Politika joj je, ipak, ostala „u krvi”. „Strašno je zainteresovana” za ishode predstojećih izbora i u Srbiji i u SAD. Ne otkrivamo njene naklonosti u tim odmeravanjima, osim da joj je stalo da rezultati bar nagoveste povećanje razumevanja Amerike za Srbiju i popravljanje odnosa, ponovo pogoršanih (zbog vašingtonskog priznavanja jednostranog prištinskog proglašenja nezavisnosti Kosova), između dve države.

I drugi susreti sa našim ljudima u Čikagu, „najvećem srpskom gradu izvan Srbije”, potvrđuju da je „naše gore list” prilično zaokupljen – glasačkim listićima. Čini se, iako detaljnijih istraživanja nije bilo, da je opredeljenje čikaških Srba jedinstvenije prema ovdašnjim nego prema listama kandidata na izborima u Srbiji.

Poznavaoci kažu da prevladava naklonost prema gradskom „komšiji”– ilinoiskom senatoru Baraku Obami, koga je upravo podržala i ovdašnji kongresmen srpskog porekla Melisa Luburić-Bin, pozvavši i ostale američke Srbe da glasaju za njega i danas u Indijani. Pogledi prema strankama u postojbini su „razvrstani”, u skladu s raznovrsnim izbornim ponudama…

U oba slučaja povećana je angažovanost. „Srbi u Čikagu i celom Ilinoisu će sigurno ovoga puta biti aktivniji, nego ranije, u izborima političkih predstavnika i u Srbiji i u Americi”, kaže za naš list generalni konzul Desko Nikitović.

Ovdašnje interesovanje za izbore u Srbiji je veće od mogućnosti. Još komplikovana procedura registrovanja i velike udaljenosti od birališta smanjuju broj potencijalnih glasača. U širem području Čikaga, kaže Nikitović, živi oko 250.000 ljudi srpskog porekla, od kojih oko 50.000 ima „aktivno državljanstvo” Srbije, ali je za izbore upisano njih 749. Brojke ipak rastu – za prošle predsedničke izbore bilo je registrovano 539 birača.

Zapaženi su i napori da se proširi „baza”. Birališta će biti otvorena u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u Čikagu, Njujorku i Vašingtonu, kao i izvan tih institucija u Los Anđelesu, a prvi put i u San Francisku i Bostonu, gde je takođe ispunjen uslov da bude bar 100 prijavljenih.

Među razlozima za skromno učešće, pored pomenutih nepogodnosti, navodi se i shvatanje mnogih da „nije u redu” da odavde glasovima utiču na izbor vlasti u Srbiji. Odziv birača srpskog porekla biće, izvesno, veći kad se bude odlučivalo o kandidatima za Belu kuću i Kongres, od kojih se mahom očekuje da promene sadašnji državni kurs, koji većina anketiranih Amerikanaca ocenjuje kao pogrešan.

Američki Srbi bi najviše voleli, pretpostavlja se, da dođe do zaokreta Vašingtona u pristupu Kosmetu, ali za to sada nema nagoveštaja. Mogli bi, međutim, da svoje težnje ostvare bar donekle, na lokalnom nivou. Njihovi glasovi će većinom, čuje se, otići Melisi Bin (koja je kao kopredsedavajuća Srpskog kokusa u Predstavničkom domu, nekoliko puta zatražila da Bela kuća promeni politiku prema Kosmetu i poboljša odnose s Beogradom) , a ne njenom rivalu Stivu Grinbergu koji je pokušao da je diskvalifikuje neprimerenim primedbama po etničkoj osnovi. Prednost će dati i demokratskom biznismenu Denu Silsu nad republikancem Markom Krkom koji ističe da je bio pilot u vojnoj intervenciji NATO 1999. godine protiv tadašnje SRJ.

Povećana predizborna zainteresovanost osetna je i u razgovorima s ginekologom dr Srbislavom Brašovanom (Vrščaninom, vodnikom bivše JNA i majorom saniteta vojske SAD) i tehničarom za održavanje zgrada Milašinom Antonijevićem (koji je u Jagodini bio fizioterapeut). O čemu danas Srbi u Čikagu najviše pričaju, pitanje je na koje je odgovor dao Milorad Ravasi iz Srpskog radija Čikaga. Po njegovom mišljenju, vodeće teme su Kosmet i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Slede zabrinutost zbog drastičnih poskupljenja, kako hrane, tako i nafte, otpuštanja zaposlenih u građevinarstvu i bankarstvu zbog krize na tržištu kuća i hipoteka. A onda odmeravanje izbornih kandidata u SAD, pri čemu iskazuju najviše poverenja u Obamu, čiji je kolega u Demokratskoj partiji ilinoiski guverner Rod Blagojević koji je, kao i Melisa Bin, srpskog porekla i vernik Srpske pravoslavne crkve. 

Reklo bi se, u celini uzev, da čikaški Srbi imaju izrazito povećane istovremene brige za egzistenciju – i postojbine i svoju ovde. To dvojstvo bi moglo da se ispostavi kao bitan kriterijum za njihova opredeljivanja – na oba birališta.