Identitet kao cilj ili sredstvo

„Politika” je 2. oktobra, objavila tekst Boška Jakšića pod naslovom „Sudar nacionalnog i evropskog identiteta”, u kome autor komentariše rezultat referenduma u Makedoniji. Na čijoj je strani Jakšić stavlja do znanja već prvom rečenicom, izjednačivši udaljenje od evroatlantskih integracija i nestabilnost. Ako bi ovo bio zaista sudar identiteta onda se postavlja pitanje kakvo je lice u njemu pokazala EU. Kažu da je referendum konsultativnog karaktera, da rezultat nije važan, a uložili su kredibilitet u njegovu promociju. Promovisali su ga Merkelova, Makron, Han, Mogerini, Stotenberg vodeća imena EU establišmenta. Zašto, ako je rezultat referenduma tako nevažan? Zar evropski identitet ne podrazumeva poštovanje slobodne volje građana izražene glasanjem čak i ako rezultat nije po nečijoj volji?

Evropa ima mnogo vrednosti koje mogu služiti za ugled, ali ovde nije reč o sudaru identiteta, već o njegovoj zloupotrebi. Tako umesto da izgradnja identiteta, koja podrazumeva usvajanje vrednosti, bude cilj, ona se koristi kao sredstvo za disciplinovanje radi ostvarenja geopolitičkih interesa vodećih zemalja EU. Nije ovde suština u izgradnji demokratije u Makedoniji, već o surovoj borbi velikih sila za prevlast. Ljudi to prepoznaju i sa razlogom su nepoverljivi.

Pokušao bih da to ilustrujem jednim primerom. Briselski sporazum predviđa da ulazak jedinica Kosovskih snaga bezbednosti na sever Kosova podrazumeva dobijanje saglasnosti Kfora i srpske lokalne zajednice. Onda Tači bez takve saglasnosti dođe na Gazivode u pratnji stotinak specijalaca, stvorivši tako situaciju koja je na ivici etničkog sukoba. Na logično pitanje zašto Kfor nije reagovao, stiže odgovor da Tači kao predsednik Kosova ima pravo da poseti bilo koji deo njegove teritorije, da se Briselski sporazum odnosi na KBS, a ne na jedinicu koja obezbeđuje predsednika. Ako je tako, zašto onda Kfor nije obezbeđivao Tačija kao Vučića? U suštini, i Jakšićeva argumentacija je poput pomenute. Da bi se nekom verovalo, makar to bila i EU, onda i taj neko mora pokazati istinsko poštovanje, a ne retoriku koja vređa inteligenciju.

Pavle Martinović,
Aranđelovac