Varnice u vrhu vlasti

Dobar deo optužbi koje je Vojislav Šešelj izrekao na račun ministarke Zorane Mihajlović juče u Narodnoj skupštini nije nov, kao što nisu novi ni pozivi na njeno izbacivanje iz Vlade Srbije. Slične optužbe i apeli sporadično su stizali i od ljudi iz njene stranke i od koalicionih partnera. Nov je samo povod – ovog puta odsustvo njene reakcije na „pouku” američkog ambasadora Kajla Skota srpskim novinarima o tome kakav je status Kosova. Najbrže je reagovao njen kolega iz vlade i koalicioni partner Aleksandar Vulin, koji je istog dana poručio da mu je žao što ambasador „svoju bahatost nije pokušao da pokaže na nekom događaju sa predsednikom Vučićem, jer bi tada naglavačke leteo iz vlade”, ali je, eto, Srbija bar mogla da vidi ko se za nju bori, „a ko misli samo na svoja donja leđa”.

Kao kritika na račun Zorane Mihajlović moglo bi da se uzme i objašnjenje premijerke Ane Brnabić kakva je praksa u sličnim situacijama, to jest da ambasador Skot zna da „ako neko nazove Kosovo državom, ti sastanci se prekidaju i taj neko napušta vladu”. Mihajlovićeva je, verovatno, po učestalosti sporova koje je imala sa pojedinim kolegama, ne samo u ovoj vladi, odavno zaslužila naziv glavnog „trablmejkera”, ali je ovo prvi put da je to izazvala – ćutanjem. Ipak, ministarka nije jedina zbog koje je predsednica vlade imala glavobolje u poslednjih godinu dana. Najteži dan otkako je na čelu vlade, po sopstvenom priznanju, imala je početkom maja ove godine, i to zbog čak tri člana svog tima.

Reč je o čuvenom slučaju „gej slikovnice”, zbog koje je Brnabićeva čak razgovarala o svojoj ostavci sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Najpre je ministar Nenad Popović tvitom da nije u redu da „Roko ima dve mame, a Ana dvojicu tata” inicirao javnu prepirku sa premijerkom, koja je odgovorila da je time uvredio jedan broj građana Srbije i poručila da bi mu bilo bolje da se bavi svojim poslom, a ne da u javnosti iznosi stavove za koje ga niko ne pita. Prepirka se nastavila na sednici vlade, na kojoj su ministarke Zorana Mihajlović i Jadranka Joksimović stale iza Popovića, braneći njegovo pravo na mišljenje.

Samo nekoliko nedelja ranije, premijerka Brnabić je bila spremna kao „zapeta puška” za rekonstrukciju vlade, navodeći da je to neophodno da bi vlada radila kao tim. Kritikovala je tada pojedince da imaju preveliku sujetu i „možda malo više samopromocije”, kao i da „oni možda mogu da budu savršeni članovi nekog drugog tima”, ali ne i njenog. Tom trenutku prethodilo je nekoliko duela, ili „razmena mišljenja”, među članovima vlade. Krajem 2017. premijerka Brnabić i ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović imale su različita viđenja o važnosti broja otvorenih pregovaračkih poglavlja, a premijerki se otvoreno suprotstavila i Mihajlovićeva, ironičnim osmehom i „prevrtanjem očima” kada je Brnabićeva na jednom skupu hvalila NALED za uvođenje elektronskih građevinskih dozvola u Srbiji.

Zorana Mihajlović kasnije je objasnila da je to bila njena „prirodna reakcija na nepravdu”. Njih dve su ispoljile razlike u mišljenjima i u prvim danima Ane Brnabić na čelu vlade zbog transkripta intervjua za američki „Blumberg”, koji je predala ruskom ambasadoru Aleksandru Čepurinu. „Ako je neko i trebalo da dobije taj transkript, to bi možda mogli da budu članovi vlade”, rekla je tada Mihajlovićeva.

Kasnije se Zorana Mihajlović „zakačila” sa kolegom Zoranom Đorđevićem zbog različitih ideja o pojedinim odredbama Zakona o rodnoj ravnopravnosti, a zamerila se i Pokretu socijalista (PS) zbog toga što je, na pitanje novinara, rekla da slučaj „tetka iz Kanade” treba, ako je potrebno, da ispitaju nadležni organi. Iz PS su osuli paljbu po njoj, navodeći, pored toga da je „nedopustivo” da je ona još u vladi, da „kao i uvek kad misli da će dobiti naklonost medija i stranaca sa kojima slavi slave, potpredsednica vlade će se pridružiti njihovoj hajci”.

Ipak, u jednoj od poslednjih velikih medijskih tema o sukobima u vladi, među akterima nije bilo Zorane Mihajlović. Pokrenuo je ministar kulture Vladan Vukosavljević osudom rijalitija, čime je izazvao reakciju vlasnika Pinka Željka Mitrovića, ali i kritike kolega iz vlade Ane Brnabić, Nebojše Stefanovića i Aleksandra Vulina. Oni su, naime, smatrali da ministar ne treba da se meša u uređivačku politiku medija.