„Mangupi" narušili vladajući blok u Srpskoj

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Ako je suditi po rezultatima izbora i očekivanom broju poslaničkih mesta u njenoj skupštini, Republika Srpska bi uskoro – verovatno prva u BiH – mogla dobiti izvršnu vlast. Ali, mediji izveštavaju i o previranjima posle izbora, koja se odnose na neka međupartijska svođenja računa.

Brojanje glasova u Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) BiH je umnogome završeno, izuzev manjeg dela preostalih listića koji su pristigli poštom i ne mogu bitno uticati na dosad objavljene rezultate izbora koji su održani 7. oktobra. Skupština RS ima 83 poslanika, za većinu su potrebna 42 poslanika a, kako izveštava Radio-televizija RS, u novom sazivu Skupštine RS sedeće 28 poslanika SNSD-a. U DNS-u nisu želeli da komentarišu očekuju li eventualna odstupanja od predviđenih 13 mandata. Socijalisti tvrde da, po poslednjoj analizi, imaju sedam sigurnih mandata uz mogućnost da dobiju i osmi. To znači da bi blok koji je trenutno na vlasti imao 48 ruku u parlamentu RS i sigurnu većinu. Očekuje se da će koalicija „Zajedno za BiH” imati oko tri mandata, SDS 16, Ivanićev PDP devet, partija Dragana Čovića četiri, a „Ujedinjena Srpska” tri poslanička mesta.

Sve, dakle, ukazuje na to da bi i narednu izvršnu vlast u RS trebalo da formira blok Dodikovog SNSD-a, Pavićevog DNS-a i Đokićevog SP-a. Minulih dana mediji izveštavaju da među njima ima trzavica. Prema tim navodima, dve vodeće stranke ovog bloka, Dodikov SNSD i Pavićev DNS, iznose ubeđenja da polažu pravo na budućeg mandatara. Analitičari uglavnom procenjuju da bi to mesto moglo pripasti SNSD-u kao najjačoj stranci, iako je Pavićev DNS zabeležio rast podrške i povećanje broja poslaničkih mandata.

Sem toga, mediji bruje i o drugim razmiricama između te dve stranke i o njihovom postizbornom svođenju računa. Dodik je, naime, pre nekoliko dana izneo ocene da su pojedinci u partnerskom DNS-u, koje je nazvao „mangupima”, tokom izborne kampanje agitovali za drugu stranu – kada je reč o kandidatima za dve najvažnije funkcije (predsednika RS i člana Predsedništva BiH). Pozivajući se na to, Dodik je zatražio od koalicionog saveznika da se takvih svojih članova reši, uslovivši buduću koaliciju distanciranjem predsednika DNS-a Marka Pavića od tih kadrova.

Bilo je već nekih smena na direktorskim mestima, što mediji dovode u vezu upravo s previranjima između te dve partije, a mediji spekulišu o dvadesetak „spornih” funkcionera, kao i pojedinih iz SNSD-a i SP-a. Dodik i Pavić održali su u utorak nenajavljeni sastanak, ali nije bilo izjava za novinare.

„Nezavisne” saznaju kako bi Marko Pavić mogao podneti ostavku na mesto predsednika partije, ali je lider DNS-a to odmah demantovao, a ova stranka danas će razmatrati pravce delovanja posle izbora. Postoje i neke spekulacije za koje malo ko veruje da bi mogle da se obistine, po kojima bi eventualne promene na čelu opozicione SDS mogle biti uslov za približavanje te stranke SNSD-u – ukoliko na čelo vodeće opozicione partije dođu oni koji se zalažu za jedinstven srpski blok – pa čak i moguće učešće u vlasti u RS. Ali, malo ko je ubeđen u to da bi dugogodišnja koalicija SNSD-a i DNS-a mogla da bude dovedena u pitanje.

Lider SP Petar Đokić izrazio je nadu da će postojeća koalicija predvoditi vlast, ali i pokazati spremnost za saradnju s drugim političkim partijama. On očekuje da će i u Pavićevom DNS-u „imati snage da prevaziđu unutrašnje probleme i da će ljude koji imaju veće apetite od realnih staviti pod kontrolu”.