Đurić: Odluka Prištine može da ima nesagledive posledice

Odluka pokrajinskog parlamenta u Prištini o usvajanju seta zakona o transformaciji takozvanih Kosovskih snaga bezbednosti, odnosno uvod u stvaranje takozvane vojske lažne države Kosovo može da ima nesagledive posledice po bezbednost u regionu, izjavio je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

Đurić je u izjavi Tanjugu poručio da Beograd zahteva i očekuje oštru reakciju međunarodne zajednice koja ima ovlašćenja i moralno je i politički odgovorna da spreči dalju eskalaciju i militarizaciju regiona.

„Srbija će štititi svoje interese na celoj svojoj teritoriji i štitiće prava i bezbednost svih svojih građana, bez obzira na sve pokušaje da se dođe do eskalacije i destabilizacije”, rekao je Đurić.

Dogovor bi omogućio bolje odnose Srba i Albanaca

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić veruje da je vreme da se za kosovski problem nađe kompromisno rešenje koje bi zadovoljilo bar deo želja obe strane, ali dodaje da ne treba odbaciti ni razmenu teritorija ukoliko bi to vodilo rešenju.

„Želimo rešenje koje će dovesti do nove paradigme između Srba i Albanaca. Ako postignemo dogovor oko dva važna otvorena pitanja - statusa i teritorije, ako uspemo da se rukujemo, uveren sam da će se odnosi Srba i Albanaca na Balkanu promeniti na bolje”, podvukao je Đurić na panelu posvećenom dijalogu Beograda i Prištine na Beogradskom bebzbednosnom forumu.

Kako je rekao, tražimo da se razume srpski stav.

„Treba da delujemo veoma obazrivo i dođemo do kompromisnog rešenja. Ne treba bežati ni od pitanja menjanja teritorija, ako to rešava problem”, rekao je Đurić. Upozorio je da je potrebno uzdržavanje od jednostranih akcija, ali i primetio da skupština u Prištini, u isto vreme dok se razgovara na panelu, raspravlja o transformaciji KBS u takozvanu vojsku. „Posle toliko godina rata, konflikta, bez političkog rešenja na vidiku, neko ponovo preduzima jednostran korak pokušavajući da promeni stanje na terenu u cilju militarizacije. To može samo da nas vodi ka daljoj eskalaciji. Jednostrane akcije moraju prestati”, naveo je Đurić.

Ističe i da svako rešenje, ako se do njega dođe, definitivno neće značiti da će Beograd i Priština ostati bez Srba ili Albanaca. Dodaje da je previše onoga što nas udaljava od rešenja u odnosu na ono što nas vezuje.

„Ima izvan našeg regiona mnogo onih koji vide naš region kao mogućnost da pokažu svoju snagu i politički interes. Srbi i Albanci ne treba da budu ničija šahovska table”, rekao je Đurić. Poručio je da niko neće doneti Prištini na kao poklon ono što treba da materijalizuje njihove snove, niti će magičnim štapom da ispuni naše vizije kako Rezolucija 1244 SB UN treba da bude implementirana, ili Ustav na celoj teritoriji.

„Jasno je da je potreban kompromis”, ponovio je Đurić. Naveo je i da je na početku dijaloga postignut dogovor da se svi sporovi rešavaju za pregovaračkim stolom, ali da ono što se dešava sada nije u tom duhu. Niko, napominje, ne želi podele duž etničke linije, ali podseća da je jednostrano proglašena nezavisnost 2008. godine bila etnička podela. „Srbija je multietničko društvo. Ali ono što se desilo 2008. godine je bila podela etnička, i duž etničkih granica, jednostrano proglašena nezavisnost na osnovu većine Albanaca”, kaže Đurić.

Šefica odeljenja za Jugoistočnu Evropu nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Sabine Šter istakla je da Evropa oseća odgovornost za ovaj region i želela bi da vidi dogovor, jer izostanak sporazuma utiče na obe strane. Podvukla je da svaki dogovor treba da bude sveobuhvatan, da doprinosi regionalnoj stabilnosti i sledi princip multietničnosti, te da dobar kompromis ne nanosi štetu drugoj strani. Poslanik u kosovskoj skupštini Iljir Deda rekao je da, ako želimo mir, moramo da zaboravimo na to da jedna strana gubi sve, a druga dobija sve, već obe strane treba da dobiju.

Njegov stav je da moramo da imamo predvidive odnose u svim oblastima, kao i da svi građani treba da se osećaju jednaki, kako Srbi na Kosovu, tako i Albanci u Preševskoj dolini. Deda je protiv promene granica i smatra da bi etničko crtanje granica vodilo, kao u novijoj prošlosti, ka ubijenima i raseljenih. „Nikada to ne bih prihvatio, a na Kosovu 80 odsto ljudi misli kao i ja”, uveren je Deda. Kako je rekao, Kosovo i Srbija mogu da budu bolja mesta, ako imaju hrabre lidere, a to znači da oni moraju otvorenije da govore, umesto da recikliraju govor prošlosti.

Dodao je da i ako želimo da u EU imamo francusko-nemački model, ne idemo ka tome, jer smo zaglavljeni u prošlosti. „Pitanje danas treba da bude šta je Kosovo radilo sedam godina u Briselu. Nismo tamo gde treba da budemo posle sedam godina pregovora”, rekao je Deda. Đurić, međutim, smatra da smo u poslednjih sedam godina u Briselu pokušali da sačuvamo mir, i da smo u tome bili uspešni i da to ne treba potceniti.

„Nije bilo lepo ići tamo i razgovarati o pitanjima o kojima imamo direktno suprotstavljene stavove. Ali znali smo zašto to radimo, za budućnost naših naroda”, rekao je Đurić. Politički analitičar Agon Malići smatra da će izostanak sveobuhvatnog rešenja negativno uticati na demokratske procese u istočnoj Evropi. „Strahujem kuda nas to vodi. Kratkoročno, postoji rizik u narednim godinama, ako se rešenje želi silom nametnuti u pregovorima”, rekao je Malići.

Naveo je da status kvo na Kosovu nikada nije bio održiv, te da je u prošlosti došlo do „nasilne erupcije mirnog otpora”. „Stats kvo bi mogao voditi da dođemo do neke tačke eskalacije. U prethodnom periodu imali smo na severu opasne situacije. Strahujem da idućih godina može doći do više takvih situacija”, naveo je Malići. Poslanica Gordana Čomić smatra da se mora ukloniti etiketiranje, jer , kako kaže, samo stavljamo imena na neke procese, pa se tako u Srbiji Kosovo naziva takozvano Kosovo, a nikoga ne zanima šta će sa njim biti.

„Ne razmenjujemo planove za budućnost. Dijalog koji se odvija od 2010. mi smo ga obeležili „neželjenim procesom”. Ne želimo, ali velike sile nas teraju. A kada jednom stavite pečat neželjenog ne možete očekivati da proces izgradnje mira napreduje. Moj je predlog da se uklone svi pečati i da se iskreno govori kako ljudi žive”, rekla je Čomić Ako Srbi i Albanci žele da žive zajedno, ne mogu da etiketiraju jedni druge. Upitani za predviđanja za narednu godinu, učesnici panela takođe su imali oprečna mišljenja, ali je preovladala zabrinutost zbog situacije u kojoj bi se EU mogla naći posle izbora za Evropski parlament. Đurić smatra da ćemo 2019. godine imati novu Evropu i novi balans moći u Briselu u mnogim aspektima.

„Ne mogu predvideti u kom pravcu, ali to govori da treba da iskoristimo vreme do sredine iduće godine da pokušamo da implementiramo dogovore iz dijaloga i pokušamo da nađemo rešenje”, rekao je Đurić i izrazio uverenje da ćemo i dalje imati mir. Deda je prognozirao da će Kosovo sigurno imati nove izbore i novu vladu i dodao da će EU i SAD morati da popune vakuum koji će nastati do formiranja nove EK i njenog upoznavanja sa situacijom.

Čomić smatra da ćemo videti još više onoga što smo i do sada mogli da vidimo , ali da bi ona želela da vidi više odgovornosti. Malići strahuje da će na Kosovu doći do većeg broja incidenata, koje smo već videli ove godine u pokušaju da se stvori nova realnost na terenu. „Do sada su prošli bez eskalacije, ali možda neće tako biti ubuduće” rekao je Malići. Šter je zaključila panel pozitivnom ocenom da očekuje da će pregovori biti nastavljeni i da će se Beograd i Priština približiti rešenju. „Iduće godine ćemo videti intenziviranje dijaloga”, predviđa Šter, javio je Tanjug.