Dodik ide u Sarajevo u novembru

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Može li to što se lideru HDZ BiH Draganu Čoviću, besnom zbog „izigranosti Hrvata”, ne žuri da formira vlast na nivou BiH – gde njegovi funkcioneri već sede u foteljama – i to što bi Milorad Dodik što pre da zauzme poluge u zajedničkim institucijama, u kojima trenutno rade njegovi politički oponenti, biti uzrok remećenja dobrih odnosa SNSD-a i HDZ-a BiH? To je samo jedna od dilema koja se ovih dana pominje u kontekstu neizvesnosti brzine formiranja vlasti na nivou BiH. Situacija je donekle predvidljivija u Republici Srpskoj, mada i tu postoje varnice koje slute na moguće nesporazume.

Na izborima je odlučeno da su najjače stranke – SNSD u srpskom narodu, SDA u bošnjačkom i HDZ BiH u hrvatskom. Centralna izborna komisija (CIK) BiH ima rok da saopšti rezultate do 7. novembra. Posle toga počinje proces uspostave vlasti na svim nivoima u BiH. Zvaničnicima koji su direktno birani, kao što su članovi Predsedništva BiH, kao i poslanicima po skupštinama, CIK BiH dodeljuje sertifikate posle objave rezultata. Zatim skupštine zakazuju prve konstitutivne sednice. Skupština RS za to ima obavezu od petnaest dana od objavljivanja konačnih rezultata. To znači da bi prva sednica Skupštine RS trebalo da bude održana do 22. novembra.

Teoretski je moguće da novoizabrana predsednica Željka Cvijanović – koja na prvoj sednici Skupštine RS polaže zakletvu – u kratkom roku posle toga obavi konsultacije i predloži mandatara ukoliko obezbedi 42 glasa u Skupštini RS. Slična praksa je i u ostalim parlamentima u BiH, to jest parlamentu BiH, i parlamentu FBiH, kao i u kantonalnim parlamentima, gde se rokovi za prve sednice kreću od petnaest do mesec dana po objavi konačnih rezultata.

Kada je reč o članovima Predsedništva BiH, oni preuzimanjem sertifikata, što se očekuje neposredno po objavi konačnih rezultata, preuzimaju i dužnost, s tim što postoje i protokolarne obaveze, kao što su polaganje zakletve i formalna primopredaja dužnosti između bivših i sadašnjih članova. Ali, može se očekivati da bi već u novembru Milorad Dodik, Šefik Džaferović i Željko Komšić mogli da preuzmu Predsedništvo BiH.

Potpredsednici RS su reizabrani i to su Ramiz Salkić i Josip Jerković, dok se predsednik i potpredsednik u Federaciji BiH ne biraju direktno, već iz parlamenta.

„Što se tiče dosadašnje prakse dodele sertifikata, mi smo se dogovarali s organima koji su birani, pa se tako s protokolom Predsedništva BiH dogovorimo koji je to datum za uručenje sertifikata, a tako i s ostalim organima, Skupštinom RS, parlamentom BiH, parlamentom FBiH, kantonalnim skupštinama”, pojasnili su nam u CIK BiH.

Prilikom preuzimanja sertifikata potpisuje se i izjava da li se prihvata ili odbija ponuđeni mandat, a nakon prihvatanja – počinje da teče mandat. Prve konstitutivne sednice parlamenta FBiH i BiH (izuzev domova naroda u FBiH i BiH, gde bi usled krize moglo biti kašnjenja) i kantonalnih parlamenta takođe je realno očekivati u novembru. Međutim,  period za uspostavu izvršnih vlasti malo ko može pouzdano predvideti, s tim da je izvesno da je formalno moguć tek posle konstituisanja parlamenata.

Na političkom nivou izvan skupštinskih sala, neka vrsta rasprave o tome se već odvija. U Srpskoj postoje previranja između koalicionih partnera, ali po svim izjavama, neće biti neočekivanog zastoja i očekuje se da RS brzo dobije izvršnu vlast, verovatno do kraja godine. Raskorak se pojavio izeđu dve najjače stranke u koaliciji, to jest Dodikovog SNSD-a i Pavićevog DNS-a. Dodik je optužio DNS da u svojim redovima ima „mangupe” koji su radili protiv zajedničkih kandidata, agitujući za protivnički tim, ali u DNS ne pristaju da se udalje od svojih kadrova i traže dokaze od Dodika.

Iako se spekuliše kako Dodikov SNSD sa oko 28 mandata i Đokićevi socijalisti sa oko sedam mandata mogu uz pomoć manjih partija da obezbede nedostajuće poslanike za većinu od 42 poslanika, malo je onih koji veruju da će stvari otići tako daleko da dođe do raskida koalicije. Čak i u svetlu spekulacija da u najvećoj opozicionoj partiji, SDS-u, postoje mnogi koji bi se priklonili toj većini i „srpskom jedinstvu” i širokoj koaliciji o kojoj se uveliko spekuliše. A da li će SDS prihvatiti saradnju sa SNSD-om, odlučivaće uskoro glavni odbor te partije, nakon što rezultati budu konačni.

Spekuliše se i o tome da u Pavićevom DNS-u postoje dve frakcije, ali je Marko Pavić rekao da je Predsedništvo stranke – u kojem je devet novoizabranih poslanika Skupštine RS – jednoglasno da se neće odricati svojih kadrova bez dokaza i da se sa tim stavom ide dalje u razgovore sa SNSD-om za uspostavu izvršne vlasti. Sve strane uveravaju u to da neće biti nestabilnosti u RS.

Situacija je, ipak, bitno manje predvidiva u Federaciji BiH, gde postoje ozbiljni politički sukobi između Hrvata i Bošnjaka nakon izbora Željka Komšića u Predsedništvo BiH, posle čega je Dragan Čović uspostavu vlasti uslovio izmenama Izbornog zakona BiH. Bude li sabotiran izbor federalne vlasti, izvesno je da će se to preneti i na nivo organa BiH zbog načina izbora domova naroda na tim nivoima, pa zasad niko ne može prognozirati kada će FBiH i zajednički organi u Sarajevu dobiti vlast. Kao optimističan rok u političkim izjavama pominjalo se proleće naredne godine, a kako su mediji izveštavali, ključeve buduće vlasti drže Dodik, Čović i Izetbegovićeva SDA.