Karitas partner države na selu

Kada je Ištvan Hoksa umro na salašu blizu Šupljaka, gde je živeo sam, bez struje i s godišnjim prihodom od oko 120.000 dinara, našao ga je seoski poverenik, koji ga je u poslednjem periodu njegovog života redovno obilazio, zajedno s volonterima „Karitasa”, humanitarne organizacije Katoličke crkve.

Do Ištvanove kuće leti se moglo stići putem, ali posle kiše samo terenskim vozilom. Živeo je bez redovnih prihoda, bez socijalne pomoći, od prodaje plodova koje je sam uzgajao na skromnom komadu zemlje. Već teško bolesnog, do lekara su ga vozili humani volonteri i seoski poverenik, oni su mu donosili i hranu, obezbedili solarne panele kako bi na salašu imao makar svetla. Priča o Ištvanu koju su nam preneli iz „Karitasa” Subotica, ne samo da nije jedina, već je, nažalost, jedna od mnogih u Srbiji.

U humanitarnoj organizaciji Katoličke crkve, koji ima ogranke u više gradova Srbije, kažu da većina starih koji žive na selu i koji su korisnici njihovih usluga žive sami, bez pomoći mladih, koji u potrazi za poslom odlaze u veće gradove, i s poljoprivrednom penzijom koja ne iznosi više od 10.000 dinara. U seoskim domaćinstvima volonteri i zaposleni „Karitasa” prisutni su od 1996. godine, kada su počeli da pružaju usluge pomoći u kući starima sa sela. Kako navode u ovoj organizaciji, danas imaju korisnike s teritorija opština Šabac, Senta, Kanjiža, Subotica, Horgoš, Mali Iđoš, Valjevo... Ne čudi stoga što je kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj odabrao „Karitas” kao partnera u promovisanju i razvoju seoskih zadruga, čiji je cilj revitalizacija sela i pomoć seoskim stanovništvu.

„Znajući da imamo razvijenu mrežu, dobro poznajemo lokalne zajednice, socijalne institucije i organizacije civilnog društva na lokalu, ideja je da budemo most u tim poznanstvima i da predstavnici naše organizacije i gospodin ministar zajedno obiđu lokalne zajednice kako bi predstavili ideju zadrugarstva”, objašnjavaju u „Karitasu” Srbija.

Kako navode, pomoć koju pružaju ljudima u seoskim sredinama može se podeliti na pružanje usluga i osnaživanje. Kao i za sve druge njihove programe, i za ove važi: pomoć svima, bez obzira na veru, nacionalnost ili bilo koju drugu pripadnost.

„Za one koji su stari, sami, bolesni ili s invaliditetom, koji ne mogu sami, pružamo usluge pomoći u kući preko timova gerontodomaćica i medicinskih sestara. One mere pritisak, presvlače, kupaju, a ukoliko zatreba mogu obaviti i kućne poslove, skuvati ručak ili otići u prodavnicu. ’Karitasʼ u Valjevu, na primer, organizuje i besplatan prevoz za stare sa sela kojima je potrebna dijaliza. Poseban deo aktivnosti usmeren je na osnaživanje ljudi u ruralnim sredinama i podrazumeva njihovo angažovanje u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda”, navode u „Karitasu” Srbija.

Tako su u Valjevu osobe sa smetnjama u razvoju uključene u sve aktivnosti jednog seoskog domaćinstva na Divčibarama, od rada sa životinjama do stolarske radionice, naravno, uz pratnju stručnih radnika. Za njih je to i vid radne terapije.

Najviše korisnika usluga pomoći u kući ima ogranak ove humanitarne organizacije u Šapcu. Ima ih, prema rečima direktora „Karitasa” u Šapcu Miroljuba Nikolića, više od 500, a o njima se staraju dva socijalna radnika i više od 40 žena, medicinskih sestara i gerontodomaćica.

– Naše gerontodomaćice neretko su i jedine osobe koje ih posećuju, a do nekih domaćinstava, naročito onih u opštinama Koceljeva, Vladimirci, Mali Zvornik, teško je i peške doći, a zimi je to pravi mali herojski podvig – prenosi Nikolić iskustva s terena.

Za korisnike koji to ne mogu da obave sami, besplatno peru veš: imaju tri vešernice u kojima su uposlene žene iz društveno osetljivih grupa, osobe s invaliditetom i socijalno ugroženi. Od pre tri godine počeli su s još jednim projektom namenjenim ljudima iz seoskih sredina: osobe sa smetnjama u razvoju i nezaposleni angažovani su u proizvodnji voća i povrća, što je i vid radne terapije, ali i mogućnost da se radno angažuju kroz ovakvo socijalno preduzeće. Šabački ogranak „Karitasa” ima tri imanja: u Vukošiću, Bogatiću i Badovincima.

– Na tim poljoprivrednim gazdinstvima proizvodimo šljive, trešnje, maline, kupine, paradajz. Deo prodajemo kao primarne proizvode, a drugi deo obrađujemo i pravimo svoje džemove, slatko, ajvar. Trenutno je na gazdinstvima petoro zaposlenih i oko desetak korisnika – kaže Nikolić.