Prinčevska zamka za Trampa

To što je razbuktao rat u Jemenu do tačke humanitarne katastrofe, što je nametnuo blokadu Katara, kidnapovao premijera Libana, pohapsio prinčevsku elitu da bi im potom oteo milijarde dolara ili agresivno otvorio konflikt sa Kanadom zbog kritika stanja ljudskih prava – sve to nije sprečavalo američku administraciju da u saudijskom prestolonasledniku Muhamedu bin Salmanu vidi reformatora i garanta strateškog partnerstva za naredne decenije.

Kada je posetio Rijad, prvu adresu svog prvog zvaničnog putovanja u svet, Donald Tramp je ostarelom i obolelom kralju Salmanu bin Abdulazizu i mladom princu određenom za njegovog naslednika poručio da ne moraju da brinu oko kritika stanja ljudskih prava u duboko konzervativnoj monarhiji kojoj je Kuran ustav.

Poznatiji kao MBS, prestolonaslednik je, izgleda, precenio ohrabrenje, pa je praksu brutalnih obračuna sa kritičarima vlasti izneo van granica Saudijske Arabije: teško je zamisliti da je 15 egzekutora bez njegovog znanja otišlo za Istanbul da bi ubili saudijskog novinara disidenta Džamala Hašogija, koji je od pritisaka pobegao iz domovine za SAD i kao uvodničar „Vašington posta” nastavio da kritikuje prinčevsku opresiju.

Ukoliko bi se dokazalo da nalog za ubistvo vodi sve do prestolonaslednika, onda je i Tramp u problemima jer bi morao da se odrekne usluga princa kome je dodelio ključnu ulogu na Bliskom istoku.

Tramp je saopštio da smatra da je Hašogi mrtav i da veruje raznim obaveštajnim podacima od kojih neki jasno sugerišu da je u ubistvo umešan saudijski vrh. Šef bele kuće tvrdi da će američki odgovor na ubistvo biti „veoma oštar”. Kakav i kada, nije saopštio.

Za očekivati je da će Tramp biti više nego obazriv prema strateškom savezništvu uspostavljenom još 1932, kada je osnovana Saudijska Arabija. Trampova teorija o „odmetnutim ubicama” bila je prvi nagoveštaj da američki predsednik ne želi da trag vodi do vrha kuće Sauda.

Administracija i saudijska kraljevska porodica tragaju za obostrano prihvatljivim objašnjenjem Hašogijeve smrti – takvim kojim će se izbeći umešanost princa Salmana, piše „Vašington post”.

Obostrano prihvatljivo objašnjenje, eufemizam za prikrivanje istine, izgleda je pronađeno: Hašogi je ubijen u tuči do koje je došlo prilikom ispitivanja. U Rijadu je uhapšeno 18 Saudijaca dok su savetnik Kraljevskog suda i zamenik šefa bezbednosti smenjeni.

Svemoćni princ nastaviće da – mnogima neubedljivo – tvrdi da ništa ne zna. Iako pod pritiskom svetske javnosti koja je zgrožena brutalnom egzekucijom u zgradi saudijskog konzulata, Tramp će pohvaliti prestolonaslednika što je doprineo da se ubistvo razjasni.

Tramp ne želi da izgubi princa, čijem je usponu značajno doprineo njegov zet i specijalni savetnik za Bliski istok Džared Kušner. Po cenu nove izolacije SAD u svetu izbegnuta je kriza oko predsednikove spoljne politike.

Vašington ne da „reformatora” Salmana iako se pokazuje da su ukidanje zabrane ženama da voze kola, otvaranje bioskopa i pozorišta kozmetički potezi koji su više nego nedovoljni da poravnaju negativnu reputaciju koju je princ stekao ratovima, hapšenjima, turturom i sada grotesknim ubistvom.

Moguće da MBS postaje neprihvatljiv lik za budućeg kralja, ali to ne znači da je Vašington spreman da uništi kredite koje su dali princu smatrajući ga ključnom figurom za „Posao veka” – Trampovu varijantu rešenja izraelsko-palestinskog konflikta

Tramp je princu Salmanu, proglašenom za lidera arapskog sveta, i egipatskom predsedniku Abdelu Fatahu el Sisiju dodelio ključni zadatak da Palestince privole da ponovo uspostave kontakt sa Vašingtonom, prekinut posle američkog priznavanja Jerusalima kao glavnog grada Izraela.

Hašogijeva likvidacija zadaje udarac i izraelskim planovima da sa MBS rade na strateškom partnerstvu usmerenom protiv zajedničkog neprijatelja – Irana. Izraelsko-saudijska osovina trebalo bi da promeni status kvo u regionu.

Rijad bi na frontu protiv šiitskog Irana trebalo da okupi sunitske Arape i obezbedi normalizaciju odnosa sa jevrejskom državom, a Izrael bi zauzvrat dobio Trampov plan, za koji se pretpostavlja da prihvata politiku okupacije palestinske zemlje.

Slučaj „Hašogi” zapertio je da sruši konstrukciju. MBS je postao neko ko diskredituje svakog ko s njim sada sarađuje. Mnogi poslovni zvaničnici sa Zapada, uključujući i američkog sekretara za finansije, otkazali su učešće na velikoj konferenciji investitora u Rijadu koja se otvara za nekoliko dana.

Ima li kralj Salman još toliko moći da, umesto svog agresivnog sina, odredi novog prestolonaslednika, kao što je već dva puta uradio od kako je postao monarh 2015? Tako bi povratio deo ionako loše reputacije zemlje kojom vlada i izbegao neizbežan stepen izolacije kraljevine?

Pitanje je, međutim, da li kralj razume domete štete od afere „Hašogi”. Da li je spreman na promene? Još je važnije pitanje kako Tramp tumači domete Hašogijevog ubistva, koje govori mnogo o Saudijskoj Arabiji, ali može da kaže i više o sadašnjoj američkoj administraciji.

SAD su ponekad znale da pokažu da mnoge druge vrednosti mogu da budu važnije od oružja i nafte: međunarodne norme, demokratski izbori, sloboda govora – ali nikada u slučaju apsolutističke arabijske kraljevine.

Tramp će, po svemu sudeći, potvrditi da su mu nafta i prodaje američkog oružja Saudijcima u vrednosti od više stotina milijardi dolara prioritet. Patetično će prihvatiti alibi svog strateškog ali zločinačkog i despotskog saveznika samo zato što predvodi njegov front protiv Irana, pokušavajući pritom da ne primeti da je Teheran dobio sjajnu marketinšku priliku da poentira u optužbama saudijske represije i militantnosti.