Grčka vlada nejedinstvena oko Skoplja

Od našeg dopisnika

Atina – Grčka vlada različito tumači rezultate glasanja u makedonskom parlamentu čime je završena prva faza koja otvara put za pristupanje ustavnim promenama koje su uslov za stupanje na snagu Prespanskog sporazuma.

Aleksis Cipras pozdravlja makedonskog premijera Zorana Zaeva i govori o „velikom koraku ka zajedničkom uspehu, ka mirnoj i prosperitetnoj budućnosti za dva naroda”, dok je ministar odbrane Panos Kamenos prokomentarisao da je „reč o podmićivanju makedonske opozicije i pritisku na poslanike kako bi glasali”.

Na svom tviter nalogu Kamenos je napisao da ne može da poveruje da u današnjoj, demokratskoj Evropi onog ko glasa protiv čeka kazna, dok onaj ko se potčini – dobija bonus iz crnih fondova.

„Mene je sramota”, napisao je Kamenos i na taj način još jednom pokazao koliko su velika razmimoilaženja u koalicionoj vladi i njegova diferencijacija prema stavovima premijera Ciprasa s kojim se neprestano sukobljava upravo oko makedonskog pitanja.

Neizvesno je kako će se stvari odvijati u grčkom parlamentu ukoliko i kada pitanje Prespanskog sporazuma dođe na dnevni red. Kamenos, kao ministar odbrane i lider Anel partije, obezbeđuje Ciprasu tesnu većinu koju, kako je do sada tvrdio, ne namerava da pruži ukoliko bilo koje ustavno ime za susednu državu u sebi bude sadržalo „naziv Makedonija”.

Kamenos tvrdi da neće odustati od svoje pozicije, preti da će srušiti vladu, mada je u poslednje vreme, izgleda, s Ciprasom sklopio nekakav „džentlmenski sporazum”.

Pretpostavke su da će za završetak procedure u Skoplju trebati još vremena jer u makedonskom parlamentu tek za dvadeset dana predstoje još dva glasanja posle ozvaničenja predloga amandmana i zatim njihovog usvajanja za šta je, opet, premijeru Zaevu potrebna dvotrećinska većina.

Reč je o, za Atinu, suštinskim promenama koje se odnose na dodavanje prideva „Severna” u nazivu Republika Makedonija u celom tekstu Ustava, zatim izmene u preambuli, gde se pri navođenju državotvornih tradicija ističe Antifašističko sobranje narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM) i preciziraju sve odluke koje su na njemu donete, zatim garancije oko nepovredivosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje, ali posebna briga o dijaspori i Makedoncima u inostranstvu.

Dakle, kada se cela procedura završi u Makedoniji, tek tada pitanje ratifikacije dolazi na dnevni red grčkog parlamenta. Do tada, ministar odbrane može da promeni gledište, postane mekši i na neki način uzvrati premijeru Ciprasu koji je zarad očuvanja vlasti i smirivanja strasti žrtvovao šefa diplomatije Nikosa Kocijasa ne zaštitivši ga od napada Kamenosa da je, između ostalog, nezakonito koristio i trošio specijalne fondove Ministarstva inostranih poslova.

Da je Ciprasova vlada uzbuđena govori i odluka premijera Ciprasa da, kao niko pre njega, posle ostavke Kocijasa zvanično, na inauguraciji, preuzme i funkciju šefa diplomatije. Cipras želi da u svojim rukama drži čvrstu kontrolu spoljne politike, posebno makedonsko pitanje, ali i uspostavi poljuljane odnose s Moskvom za šta je, posle proterivanja ruskih diplomata i načina na koji je to učinjeno, okrivio sada već bivšeg ministra inostranih poslova.

Tokom decembarskog susreta s Putinom u Moskvi, Ciprasa čeka nimalo lak posao da u Kremlju povrati poljuljano poverenje.

Međutim, do ratifikacije u grčkom parlamentu očigledno može mnogo toga da se promeni, pa čak da dođe i do prevremenih izbora. Rejting Sirize je trenutno vrlo nizak jer prema ispitivanjima javnog mnjenja, za čitavih 11 odsto zaostaje za opozicionom Novom demokratijom.

Cipras negira mogućnost prevremenih izbora, ali uvređeni bivši šef diplomatije preti da će za sobom u parlamentu povući i neke nezadovoljne poslanike Sirize, čime se skromna većina ozbiljno dovodi u pitanje. Istovremeno, očigledno je da će se nastaviti javni rat i iznošenje „prljavog veša” između Kocijasa i ministra odbrane Kamenosa oko korišćenja specijalnih fondova kojima raspolažu važna ministarstva.

Da je stvar ozbiljna govori i zahtev vladine kancelarije da se pokrene sudski postupak protiv novinara lista „Iefemerida” jer je, navodno, doveo u pitanje nacionalne interese objavivši izveštaj sa sednice vlade na kome se govorilo o velikim sumama za specijalne, kako kažu, tajne fondove. Navodno je reč o tajnim dokumentima što list negira. Postupak vlade izazvao je oštru osudu grčkih sredstava informisanja, koja se pozivaju na slobodu štampe i tvrde da ih Ciprasova vlada teroriše.