Pravi se Eks-Ju registar imovine

Skoro tri decenije posle raspada Jugoslavije, Srbija će napraviti registar svoje imovine u državama bivše SFRJ. Kako saznajemo, „Eks-Ju” registar nepokretnosti vodiće republička Direkcija za imovinu, kojoj su pojedine firme, banke, državni organi i građani počeli da šalju dokumentaciju i spiskove sa nazivima i lokacijama svojih odmarališta, poslovnih prostora i drugih objekata.

Najveći deo te imovine nalazi se u Hrvatskoj, koja je već prisvojila srpska odmarališta na primorju. Kada Srbija završi obiman posao na izradi registra, ostaje pitanje koliko bi on mogao da pomogne da se imovina vrati vlasnicima, budući da je Hrvatska, kao što je poznato, otela srpsku imovinu koja se zatekla na njenoj teritoriji i odbija da primeni

Sporazum o pitanjima sukcesije, a naročito aneks „G” tog sporazuma. O tome za „Politiku” govori beogradski advokat Ivan Simić, koji ovih dana u Trgovačkom sudu u Splitu prisustvuje sporovima između hrvatskih i srpskih firmi.

– U izradi je registar koji će sprovesti popis konfiskovane i otete imovine rezidenata Srbije u Republici Hrvatskoj. To je prvi značajan korak u pravcu podrške države svim fizičkim i pravnih licima čija je imovina ostala u Hrvatskoj, jer će konačno jedan državni organ, kakav je Direkcija za imovinu, formirati registar, koji će verovatno vremenom biti upotpunjavan i dograđivan. Građani i firme mogu da pomognu tako što će se javiti Direkciji sa dokumentacijom – kaže Simić.

Država se na ovaj način stavila u funkciju ostvarivanja pravne zaštite preduzeća i građana koji za sada bezuspešno pokušavaju da dođu do svoje imovine, jer je čak i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu (ESLjP) zauzeo neutralan stav kada je rekao da sporazum ne može direktno da se primeni i uputio Srbiju da zaključi bilateralni sporazum sa Hrvatskom, iako su odredbe Sporazuma o sukcesiji više nego jasne.

– Država Srbija može da pokuša da zaštiti svoje rezidente isključivo tako što će insistirati na doslednoj primeni sporazuma o pitanjima sukcesije i konkretno aneksa „G” tog sporazuma. Država treba da eskalira to pitanje na jednom međunarodnom planu. Jer, čemu svi ti procesi pomirenja i reintegracije, koji treba da dovedu do neke normalizacije odnosa u ovom regionu, čemu zaključivanje bilateralnih sporazuma, kada jedna država odbija da primeni međudržavni sporazum, koji ima jaču pravnu snagu od lokalnih zakona, ali ostaje mrtvo slovo na papiru – kaže advokat Ivan Simić.

U Hrvatskoj je još devedesetih godina prošlog veka, donošenjem zakona i podzakonskih akata, sprovedeno pravno nasilje nad imovinom vlasnika iz Srbije, a sada je na delu, kako kaže naš sagovornik, legalizacija tog pravnog nasilja.

Advokat Ivan Simić ispred suda u Splitu (Foto lična arhiva)

Vrednost srpske imovine u Hrvatskoj procenjena je početkom devedesetih godina na oko dve milijarde dolara, a Hrvatska nema interes da zaključi bilateralni sporazum sa našom zemljom jer su potraživanja Hrvatske prema Srbiji daleko manja. Na nedavno održanom savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji moglo se čuti da Hrvatska u Srbiji potražuje tri puta manje imovine nego Srbija u Hrvatskoj.

– Pravni poredak Republike Hrvatske, počevši od 1992. godine, donoseći pravne akte kao osnov oduzimanja imovine rezidentima Srbije, faktički je to pravno nasilje doveo do savršenstva. Ako uzmemo u obzir i činjenicu da je ESLjP odbio da se eksplicitno izjasni o tome da li je ili nije došlo do otimanja imovine rezidenata Srbije u Hrvatskoj, već je uputio na zaključivanje nekog eventualnog bilateralnog sporazuma između dve države, onda ne možemo a da ne izvedemo zaključak da je pravno nasilje dovedeno do savršenstva, jer ga Hrvatska sprovodi više od 25 godina u kontinuitetu, donoseći različite pravne akte, uključujući poslednji zakon koji će omogućiti da se srpska imovina da u zakup nekim trećim licima, sa rokom od nekoliko desetina godina – kaže naš sagovornik.

Ukazuje da je pravo na imovinu jedno od temeljnih vrednosti na kojima počiva EU. Osim toga, Sporazum o sukcesiji je vrlo jasan jer navodi da onaj ko je imao bilo kakvo imovinsko pravo 1990. godine u Hrvatskoj – to pravo mu se mora priznati.

– Zabrinjava činjenica da pravo svojine u 21. veku više nije neprikosnoveno. Na suptilan način, perfidnom zloupotrebom prava, jedna država, i to najmlađa članica EU, dovela je sebe u poziciju da zakonima i podzakonskim aktima može da konfiskuje tuđu imovinu u kontinuitetu, a da pritom na takvo pravno nasilje ne postoji adekvatan odgovor najviše sudske instance u Evropi a to je Sud u Strazburu, koji nije rekao niti da jeste niti da nije došlo do otimanja imovine, već je zauzeo jedan neutralan stav koji upućuje dve države da moraju zaključiti bilateralni sporazum koji će bliže urediti to sporno pravno pitanje u nekoj budućnosti. Čemu onda aneks „G” Sporazuma o sukcesiji – pita advokat Simić.

Prema njegovim saznanjima, imovinu u Hrvatskoj potražuje više desetina pravnih lica, od spoljnotrgovinskih firmi („Geneks”, „Ineks”, NIS) preko bivših jugoslovenskih banaka i pravnih sledbenika određenih pravnih lica iz Srbije, do turističkih agencija. Reč je o poslovnim prostorima na najatraktivnijim mestima. Takođe, veliki broj građana imao je kuće i stanove u Hrvatskoj, neki u vlasništvu a neki sa pravom stanovanja.

– Opšte je poznato da su bivše jugoslovenske banke u svakom većem gradu u Hrvatskoj imale svoje prostorije na najboljim lokacijama. Zatim tu su dečija, radnička, vojna i druga odmarališta na hrvatskoj obali. Reč je o jednoj vrlo atraktivnoj imovini, kojom već raspolažu treća lica. Prema mojim saznanjima, određeni likvidatori poslovanja filijala bivših jugoslovenskih banaka su se uselili u poslovne prostore ovih firmi, čak imamo saznanja da oni tu imovinu daju u zakup i podzakup trećim licima i vrše neke vrste kompenzacija. Tako danas iz medija saznajemo da se Nogometni savez Hrvatske nalazi u prostorijama u Zagrebu koje su nekada pripadale „Geneksu” – kaže Simić.

Smatra da je registar srpske imovine u Hrvatskoj morao da postoji još pre mnogo godina, u vreme kada je Sporazum o sukcesiji bio na stolu.

– To je propust postpetooktobarskih elita i eksperata, koji su stalno govorili o uspostavljanju ekonomskih odnosa u regionu, a nisu se setili da prvo popišu šta mi imamo od svoje imovine u bivšim republikama, niti su se potrudili da to pitanje eskaliraju pre sedam-osam godina, u ključnom momentu – neposredno pre ulaska Hrvatske u EU. Pitanje vraćanja imovine moralo je da bude preduslov za ulazak Hrvatske u EU – zaključuje advokat.

Iako je prošlo 26 godina od kada je Hrvatska zakonom prisvojila tuđu imovinu, Simić smatra da za pravdu ima nade dokle god Srbija ima snage da ukazuje da pravno nasilje mora da ima alternativu u vidu pravne države, kao civilizacijske tekovine koju baštini Evropska unija, a Hrvatska je njena najmlađa članica.