Po pravdu i u Strazbur

Francuski humanitarac Arno Gujon i dalje ne može da bude u konvojima pomoći za srpske enklave na Kosovu i Metohiji, koje organizuje poslednjih 14 godina. Pokrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo je žalbu na odluku privremenih kosovskih institucija od 10. septembra o zabrani ulaska na Kosmet. Uprkos tome, osnivač udruženja „Solidarnost za Kosovo” ovlastio je svog advokata da podnese tužbu na to rešenje upravnom sudu Kosova, kao poslednjoj pravnoj instanci u pokrajini.

– Odluka privremenih kosovskih institucija je arbitrarna, bez obrazloženja i roka i kao takva je besmislena. Nadam se da će Upravni sud ukinutu ovu zabranu. Ali ukoliko ne uspemo, žalićemo se i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Neću se smiriti dok ne budem uspeo da ukinem tu sramnu odluku i ponovo pomažem Srbima na Kosovu i Metohiji – kazao je Gujon.

Kako su reagovale srpske vlasti na zabranu Prištine?

Veoma sam zadovoljan podrškom i pomoći koju sam dobio od Kancelarije za Kosovo i Metohiju čim mi je uručena ova zabrana. Na svakom koraku osećam ogromnu podršku i od naroda i od medija, koji uvažavaju moj humanitarni rad u teškim okolnostima. Veliku zahvalnost dugujem i Raško-prizrenskoj eparhiji, koja se angažovala oko pomoći preko međunarodnih institucija na Kosmetu. Ipak, najdraža mi je moralna podrška dece iz enklava koja mi šalju crteže. To mi je najveća satisfakcija.

Da li vam je, kao francuskom državljaninu, i koliko, pomogao Pariz?

Uspeli smo kroz medije da informišemo javnost u Francuskoj šta se događa u srpskim enklavama koje su bruka za Evropu u 21. veku, kao i šta se meni događa. Objavljen je veliki članak u „Figaru”, pod nazivom „Pomoć Srbima nije zločin”, koji je napisao zamenik direktora ovog magazina. Bio je najčitaniji na sajtu „Figara” te nedelje. Takođe, dobili smo veliku podršku i od naših donatora koji su bili zgranuti zbog odluke kosovskih vlasti da mi zabrane ulazak. Oni smatraju da je to dodatni pritisak na Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji. Napisao sam i poslao pismo i francuskim ambasadama u Beogradu i Prištini. Ambasador Francuske u Beogradu Frederik Mondoloni primio me je na razgovor, ozbiljno shvatio situaciju povodom zabrane i napisao izveštaj za Pariz. Sada je sve u rukama francuske administracije i nadam se da će se zalagati za poštovanje ljudskih prava, slobode kretanja i da će uvažiti činjenicu da je pomoć ugroženom srpskom stanovništvu i ljudima u enklavama preko potrebna.

Kako su na vaš apel reagovale političke partije u Francuskoj?

Trudio sam se da ne politizujem ovaj slučaj, jer smatram da poštovanje ljudskih prava kao i prava na pomaganje onima kojima je pomoć potrebna, nije stvar političkog mišljenja već civilizacijskih vrednosti. Zato sam se obraćao institucijama bez obzira na političku opredeljenost onih koji ih vode. Imao sam nekoliko ozbiljnih razgovora u Parizu povodom te zabrane i jedan od važnijih sastanaka bio je sa poslanikom iz stranke predsednika Emanuela Makrona, koji je takođe veoma zabrinut zbog nastale situacije i želi da organizuje saslušanje u Narodnoj skupštini Republike Francuske. Verujem da ćemo uspeti da pomerimo stvari s mrtve tačke i da će međunarodni pritisak na Prištinu biti uspešan.

Ukoliko ni to ne urodi plodom, da li očekujete da o vašem slučaju 11. novembra u Parizu razgovaraju predsednici Francuske i Srbije, Emanuel Makron i Aleksandar Vučić?

Svakako da bi Makron i Vučić mogli da pomognu u toj kvazipravnoj i neravnopravnoj borbi koju vodim, ali da li ću biti jedna od tema njihovog razgovora, ostaje da se vidi.

Koliko je zabrana kretanja onemogućila rad vaše humanitarne organizacije?

Mnogo nas je usporila i dovela u pitanje naš humanitarni rad. Ali, nećemo se predati. Svi humanitarci u našem udruženju spremni su da istraju da se pomoć ugroženim Srbima nastavi. Zbog zabrane ulaska, projekat renoviranja škola je nažalost prekinut. U septembru je trebalo da počnemo da radimo na obnovi nekoliko škola. Negde prokišnjava krov, negde je potrebno zameniti prozore, uvesti centralno grejanje da se deca ne bi smrzavala tokom zime. Nažalost, zbog Prištine sada sve to kasni. Ipak, zahvaljujući saradnji koju imamo sa Raško-prizrenskom eparhijom prebrodićemo prepreke i taj projekat će uprkos svemu uskoro početi da se ostvaruje. Škole koje smo izabrali biće renovirane i uložićemo u njih 100.000 evra.

Šta će se dogoditi ukoliko besmislena zabrana ulaska na Kosmet ostane?

Rešeni smo da nastavimo naše humanitarne aktivnosti uprkos tom velikom udarcu. Pomoć Srbima u enklavama, koju pružamo već 14 godina, ostaje naš prioritet jer je situacija nažalost i dalje veoma teška i opasna. Zabrinut sam ne samo zbog zabrane već i zbog pretnji koje sam dobio od pripadnika obaveštajnih službi Kosova tokom mog privođenja i ispitivanja. Kad bih ponovo uspeo da odem na Kosovo i Metohiju, postoji mogućnost da budem uhapšen, kao što se događa Srbima povratnicima koje drže zatvorene po nekoliko meseci, a potom ih puštaju bez obrazloženja. Ako se setimo kako su tretirali jednog od najviših zvaničnika države Srbije, Marka Đurića, koga su zamalo linčovali u Prištini, šta bih ja mogao da očekujem?

Planirate li kao i svake godine da organizujete Božićni konvoj?

To je odlična tradicija i planiramo naš Božićni konvoj koji kreće krajem decembra. To će biti 15. konvoj zaredom koji organizujem. Našao sam vođu puta koji će moći da me zameni. Uprkos opstrukcijama Prištine, naša solidarnost neće jenjavati. Siguran sam da će deca u enklavama najviše da se obraduju igračkama i čokoladicama, dok će roditelji biti zadovoljni što smo njihovoj deci poklonili školski pribor, cipele, čizme, jakne, čarape, džempere i sve što im je potrebno.