U rukama učenika umesto olovaka cigarete

„Sa trin’est sam popušio prvu pljugu, a posle prve odmah i drugu”, peva Bora Đorđević o jednom od najvećih poroka kome se, kako su pokazala istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut”, odao svaki sedmi stariji osnovac u Srbiji. A poput Bore, prvu cigaretu pre 15. rođendana zapalilo je 40 odsto tinejdžera, uprkos stalnim upozorenjima lekara da izloženost duvanskom dimu uzrokuje brojne ozbiljne bolesti, kao što su rak pluća, infarkt srca, moždani udar, srčana smrt, nastanak i pogoršanje astme… Uz sve to, izgleda da mladi ne čuju ni kada stručnjaci neprestano upozoravaju da deca izložena duvanskom dimu češće obolevaju od akutnih i hroničnih upala donjih respiratornih puteva, infekcija srednjeg uha i imaju češće i jače astmatične napade.

Šef Kabineta za prevenciju i odvikavanje od pušenja Klinike za pulmologiju KCS-a dr Ika Pešić istakla je da veliki broj mladih u Srbiji puši i da taj broj nije u laganom padu kao pre nekoliko godina, već se sada održava, pa čak i raste, prenosi Tanjug. Posledice za ovakvo ponašanje u „ludim godinama”, kao i uvek, osećaju se tek kasnije. One su, prema rečima Pešićeve, ozbiljne i javljaju se već sa 25, 30 ili 40 godina.

– Važno da mlade što više okupiramo, školujemo i da ih informišemo o štetnim posledicama pušenja svih duvanskih proizvoda, i to ne samo cigareta već i nargila koje su na dohvatu dece osnovnih i srednjih škola – naglasila je Pešić i dodala da u Srbiji uglavnom puše siromašni, manje obrazovani, ljudi koji su bez posla.

Zabrinjavajuću statistiku trebalo bi da promeni trogodišnja kampanja „Misija: kiseonik” čiji je cilj da kroz brojne radionice i uz učešće aktivnih mladih na društvenih mrežama (influensera) deci u školskom dobu ukaže na štetnost pušenja. Plan kampanje je da se uz podršku Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika Srbije (NARNS) u naredne tri godine dopre do 200.000 dece, starosti između 10 i 12 godina, da bi im se pokazala štetnost duvanskog dima.

– Ako se pogleda u statistiku i opterećenost bolestima, vodeći zdravstveni rizici su i dalje pušenje, loše navike u ishrani, alkohol i nedovoljna fizička aktivnost – rekao je državni sekretar Ministarstva zdravlja dr Ferenc Vicko, koji je zahvalio kompaniji „Astra Zeneca” koja je uz fondaciju „Propulsion” podržala kampanju.