Mit o pozitivnom stresu

Pojam stres se veoma često koristi da bi se objasnilo unutrašnje stanje savremenog čoveka. Iako sama reč zvuči stručno, poput neke dijagnoze, ipak ona više zamagljuje stvari nego što ih objašnjava. To važi i za izvedenu reč antistres koja se takođe često koristi u svakodnevnom govoru.

Iako se u većini slučajeva podrazumeva da je stres nešto negativno, često se koristi izraz „pozitivan stres”. Ako je stres zaista nešto negativno, kako negativnost može biti pozitivna? Da li se radi o oksimoronu, o logički nespojivoj vezi pojmova, od grčke reči oxys što znači oštro, šiljato i moron – tupo, dakle o nemogućoj kombinaciji pojmova kao što bi bila „oštra tupost”?

Moć prilagođavanja

Kada je neki materijal izložen spoljašnjim silama, on se svojim unutrašnjim silama opire slamanju ili krivljenju. Taj pritisak unutar materijala zovemo stres. U fiziologiji stres označava stanje unutar organizma koje nastaje kada se on nađe u nekom ekstremnom okruženju koje od njega zahteva da pokrene sve svoje moći prilagođavanja da bi preživeo.

Ali kada je u pitanju psiho-socijalni stres, stvari stoje drukčije. Ljudi se ne ponašaju kao fizička tela, osim kada su izloženi fizičkim silama, već reaguju na značenje i važnost koje pripisuju različitim dražima koje dolaze iz spoljašnjeg sveta. Zato je psiho-socijalni stres uvek subjektivan – on je reakcija na one stimuluse koje je neko doživeo kao negativno važne. To može biti jedan važan stimulus ili može biti situacija u kojoj je neko „bombardovan” sa brojnim stimulusima sa kojima teško izlazi na kraj.

U psihološkom smislu, stres možemo izjednačiti sa bilo kojom neprijatnom emocijom. Neprijatna osećanja se pojavljuju kada procenimo da nešto ugrožava neku našu vrednost, a doživljena neprijatnost je signal da nismo prilagođeni. Ova neprijatnost nas pokreće na aktivnost kojom treba da ponovo uspostavimo stanje prilagođenosti. Drugim rečima, stres ili neprijatno osećanje nas pokreće da se adaptiramo nekim okolnostima koje smo doživeli kao negativne.

O pozitivnom stresu se govori onda kada je u pitanju neki pozitivni događaj, kao što je napredovanje u službi, javni nastup, dobijanje deteta, neočekivani dobitak i slično. Kada neko neku situaciju doživljava kao važnu na pozitivan način na to reaguje prijatnim osećanjima. U fiziološkom smislu, prijatna osećanja sasvim drugačije deluju na organizam od neprijatnih osećanja. Prijatna osećanja stvaraju stanje suprotno stresu. Izuzetak su oni ljudi koji imaju, na primer, bolesno srce pa je za njih svako uzbuđenje, bilo neprijatno bilo prijatno, stres. Ali ako je čovek zdrav, prijatna osećanja imaju efekt sasvim suprotan od stresa.

Zašto onda neki ljudi reaguju stresom, dakle neprijatnim osećanjima na pozitivne događaje? Zato što iako je događaj uglavnom pozitivan, on ima neke negativne aspekte. Na primer, osoba je zadovoljna time što je dobila unapređenje, veću platu i druge privilegije, ali ona je istovremeno i zabrinuta zbog preuzimanja veće odgovornosti koje to mesto donosi, plaši se da li će se snaći na novom radnom mestu i slično. Osoba koja je dobila veliki novac na lutriji je srećna zbog toga, ali se pojavljuju i strahovi da će biti pokradena, da će joj kidnapovati dete, da će se rođaci i prijatelji naljutiti ako sa njima ne podeli dobitak i slično. Dakle, ovi manje ili više skriveni aspekti nekog pozitivnog događaja su zapravo razlog za stres.

Skriveni negativni aspekti

Postoji još jedan način da se pozitivno pretvori u negativno, a to je kada se ljudi plaše prijatnih osećanja. Ljudi koji, na primer, veruju da će njihova velika sreća na neki magijski način izazvati neku nesreću, samu sreću doživljavaju kao negativnu i opasnu. Zbog toga su oni na jednom nivou srećni, a na drugom nivou su preplašeni jer očekuju da se nešto strašno dogodi njima ili njihovim najmilijima.

Iz svega sledi da izraz „pozitivni stres” jeste oksimoron. Kako je stres uvek reakcija ne nešto negativno, ne postoji pozitivni stres. Postoji samo pozitivan događaj na čije negativne aspekte ljudi reaguju nekom neprijatnom emocijom ili stresom. Emocionalna pismenost znači pomoći sebi i bliskima da razumemo na koje to skrivene negativne aspekte reagujemo.