O deci se ne piše senzacionalistički

Nezainteresovano, negativno i senzacionalistički – ovako se, prema najnovijem istraživanju „Medijska slika dece u Srbiji 2018”, izveštava o mališanima u našim javnim glasilima.

Ovu analizu, koja je obuhvatila televizije sa nacionalnom frekvencijom, kao i sedam dnevnih listova („Politika”, „Danas”, „Večernje novosti”, „Blic”, „Kurir”, „Informer” i „Srpski telegraf”), uradio je Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a njeni rezultati predstavljeni su na sajmu medija „Medija market”.

Od ukupno 769 objava u svim analiziranim medijima, gotovo polovina je imala negativnu konotaciju, a posebno su zabrinjavajuće teme koje su dominantne na našem medijskom nebu. Zlostavljanjem dece, nesrećama, nasiljem i narkomanijom naši novinari bavili su se u 56 odsto svojih objava, dok su napise o njihovim uspesima i dostignućima sveli na nivo statističke greške.

– Mediji tako deci šalju izrazito negativnu poruku da su incidenti za medije i društvo bitniji od uspeha. To za posledicu ima i negativniju percepciju dece u javnosti, pa se sve češće mogu čuti ocene da su „današnja deca nestašnija, problematičnija i gora nego ranije” – ilustruje Marko Nedeljković, predsednik CEPROM-a.

Da je stanje profesije alarmantno, pokazuje i podatak da se u svakom desetom tekstu u dnevnim novinama prilikom izveštavanja o deci krše etički principi i Kodeks novinara Srbije. Na testu profesionalnosti i etike novinari najčešće padaju kad je reč o nedozvoljenom otkrivanju identiteta dece, ugrožavanju njihovog prava i dostojanstva i korišćenju nedozvoljenih, neprimerenih, uznemirujućih, pornografskih i drugih sadržaja koji mogu imati štetan uticaj na mališane.

Svetle tačke, kad je reč o štampi jedino su dnevni listovi „Politika” i „Danas”, koji su se u analiziranom periodu od 20. jula do 1. oktobra  držali etičkih normi. Profesor novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Veselin Kljajić istakao je da mediji, a posebno štampa, senzacionalističkim izveštavanjem pokušavaju da podignu tiraž ili gledanost, a da ta praksa traje već 10 godina u kontinuitetu.

– Kada čovek ogugla na takve sadržaje u medijima, a to se neminovno događa kada je tome svakodnevno izložen, onda se povećava prag tolerancije na nasilje i razne druge incidente i u svakodnevnom životu, što je najopasnija posledica ovakvog izveštavanja – upozorio je Kljajić.