„Zaspanka za vojnike" je antiratni film

Pričom o vojnicima tobdžijske baterije u Prvom svetskom ratu, među njima i tek svršenog studenta biologije Stevana Jakovljevića, koji su kao i stotine hiljada drugih učinili da slava srpske vojske bude besmrtna, bavi se film „Zaspanka za vojnike”. Najnovije filmsko ostvarenje Predraga Gage Antonijevića biće premijerno predstavljeno u četvrtak 1. novembra od 20 sati u beogradskom Sava centru, a povodom obeležavanja 100 godina od završetka Prvog svetskog rata. Dan kasnije biće i u bioskopima širom Srbije.

Ratna drama „Zaspanka za vojnike” urađena je prema scenariju Nataše Drakulić i Predraga Antonijevića, po motovima „Srpske trilogije” pomalo zaboravljenog Stevana Jakovljevića, koji je u ovom romanu pisao o prelasku srpske vojske preko Albanije. Reč je o njegovoj prvoj knjizi o 1914. godini. Kostimograf je Ivanka Krstović, scenograf Milenko Jeremić, direktor fotografije Miloš Kodemo.

Patriotska čitanka, kako je svoje najnovije filmsko ostvarenje „Zaspanka za vojnike” naslovio režiser Antonijević, svojevrsno je Jakovljevićevo sećanje na ratne drugove, ali i poginule srpske vojnike u Prvom svetskom ratu, nad čijim grobovima cveta mali plavi cvet zaspanka. Otuda i naslov filma „Zaspanka za vojnike”.

– Zašto patriotska čitanka? Zato što je ovaj film slikoviti podsetnik šta je zapravo patriotizam. Film je namenjen mladom svetu, deci školskog uzrasta. Zaspanka, odnosno gentiana verna, je cvet korovastog oblika, koji je vrlo otporan i koji životinje ne jedu. Legenda kaže da raste na grobovima vojnika. To nam se učinilo kao lep poetski naslov za film. Radeći film „Zaspanka za vojnike” uglavnom smo se držali zapisa Stevana Jakovljevića, ljudi koje je on tokom ratnih dana sretao, upoznavao i koje je uostalom i opisao u svojoj trilogiji. Ono što je novina jeste da u filmu imamo i lik samog Stevana Jakovljevića. To je naša dramaturška intervencija, ali smo se držali njegovog jezika, dijaloga. Dakle, nismo menjali ništa od onoga kako je to autentično autor napisao. To je negde i snaga filma – kaže za „Politiku” Predrag Antonijević.

Stevan Jakovljević, profesor biologije i učesnik Prvog svetskog rata, dolazi na 20. godišnjicu rada i otvaranje spomen-kosturnice u selo gde je nekada kao vojnik boravio sa svojom Petom tobdžijskom baterijom. Nažalost, susreće samo komandanta, a kroz njihova sećanja priča se o sudbini Pete tobdžijske baterije koja je prestala da postoji upravo u tom selu...

– Mnogi naši mladi naraštaji i ne znaju kroz kakvu je golgotu prošao naš narod u vremenu Prvog svetskog rada kada smo izgubili gotovo trećinu stanovništva. Zato naša deca ovo delo danas treba da vide i čitaju Stevana Jakovljevića. Važno je da se podsetimo na jednu veličanstvenu generaciju, te snage Srbije i njenog vojnika u tom ratnom vihoru. Tada smo se uzdigli na krov Evrope, taj srpski seljak je bio priznat od Beča do Pariza, Londona, Amerike. Mi smo na veličanstven način na velikoj svetskoj sceni dobili značaj. To se više nikada nije ponovilo – kaže Antonijević.

„Zaspanka za vojnike” je i priča o hrabrosti i prijateljstvu, slozi i zajedništvu. U filmu nema ni psovki, ni nasilja, ni blata... Sve je uzdignuto, reklo bi se, na mitsku, romantičarsku ravan.

– Ima nasilja u nekom smislu, ali nema krvi. Želeli smo da film prilagodimo mlađim ljudima. Film ima tenziju, emociju, ali nema to grafičko nasilje. Poruka filma je jedna: kada se otadžbina brani, ne pita se. Ide se samo napred u odbranu svoje kuće i otadžbine. Ujedno se i postavlja pitanje koliko je nas taj Prvi svetski rat koštao? Koliko bi nas bilo da kroz tu golgotu nismo prošli? „Zaspanka za vojnike” je isključivo antiratni film – poručuje Antonijević.

Junake Stevana Jakovljevića tumače: Ljubomir Bandović, Marko Vasiljević, Vuk Jovanović, Nenad Okanović, Marko Gvero, Aleksandar Đurica, Ivan Đorđević, Nikola Ilić, Marko Pavlović, Stefan Radonjić, Petar Kokinović, Jovan Gulan, Nebojša Glogovac kojem je ovo bila jedna od poslednjih uloga...