Isterani s Novog Zelanda, omrznuti u Danskoj

„Otišli smo predaleko u budućnost (ili u prošlost) za njihov ukus“, kaže Pol Kejvmen, opisujući probleme zbog kojih je kvartet „The Cavemen“, sve istaknutije ime garažne pank scene, pre tri godine napustio rodni Novi Zeland i preselio se u London. U domovini im je zbog reputacije razuzdanih momaka postalo teško da nađu mesto za svirku ili radio-stanicu koja bi puštala njihove pesme, kao da nesputani nastupi i hedonistički stihovi nisu deo rokenrola još od njegovog nastanka i stvar oko koje se donedavno više niko nije uznemiravao. Takav je imidž muzička industrija jedno vreme gotovo i nalagala kako bi pravila pare na bendovima, ali je možda došlo vreme novog puritanizma.

Kao što kaže Pol Kejvmen, „Novi Zeland se zaglavio u pedesetim godinama prošlog veka. Bilo je nešto polomljenog stakla i nekoliko polomljenih kostiju na nekim od naših koncerata, pa su nas isterali iz zemlje”. Evropa se pokazala nešto tolerantnijom, ali su i ovde često nailazili na loš odnos, iz nekog razloga naročito u Danskoj. O tome govori frontmen ovog benda koji je prvi put nastupio u Srbiji, u beogradskom Kulturnom centru „Grad“, 25. oktobra, kada su promovisali svoj poslednji, treći album, kojim su nastavili da prikupljaju dobre kritike i grade ugled jednog od najeksplozivnijih bendova mlade generacije.

Danas se „hedonističko” poistovećuje sa „samodestruktivnim”. Govori li to nešto o paranojama savremenog doba?

Istina je da smo skloni popuštanju našim niskim strastima. Pretpostavljam da je to ono što nas čini „Pećinskim ljudima“ (doslovan prevod naziva benda). Neki ljudi to vide kao samodestruktivno. Čini nam se da je civilizacija blizu apokalipse pa zašto onda biti paranoičan oko samodestruktivnosti? Prepustite se rokenrolu koliko god možete pre nego što nas sve unište.

Da li su „The Cavemen“ uhvaćeni u unakrsnu vatru politički korektnih liberala i zatucanih konzervativaca, koji su zabrinuti za očuvanje „zdravog i brigom prema sebi ispunjenog“, odnosno „čistog i moralnog“ životnog stila, tako da ste nepodobni za obe te struje?

Naši stihovi se dotiču nekih tema koje su priličan tabu, ali sve je to deo našeg poremećenog smisla za humor. Sreli smo mnogo politički korektnih i zatucanih gnjaveža koji to ne razumeju. Nije nam stalo do uklapanja u bilo čija pravila i nemamo vremena za gubitnike koji ne umeju da uživaju. Život je za to previše kratak.

Strani bogataši su poslednjih godina kupili mnogo nekretnina na Novom Zelandu pošto su, kako izveštavaju mediji, zaključili da je to najbolje sklonište za slučaj masivnog političkog previranja ili ekološke katastrofe. Ako se nešto slično desi, pošto ste vi s Novog Zelanda otišli, kuda ćete pobeći?

Otrčaćemo pravo u „nultu tačku”, u srce katastrofe! Želimo sedišta u prvom redu kad bombe počnu da padaju i, ako nas ne ubiju, iživećemo sve naše fantazije iz filmova o Pobesnelom Maksu. Zato smo i pobegli s juga da bismo išli na turneje iza bivše „Gvozdene zavese”. Tu je pravi provod!