Devet decenija Višeg suda u Beogradu

Monografija o istoriji Višeg suda u Beogradu, koji je osnovan pre tačno 90 godina, u septembru 1928, kada je donet Zakon o uređenju redovnih sudova za Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, predstavljena je u Skupštini grada.

Zakonom je pre devet decenija bilo propisano da žene ne mogu da budu sudije, a danas u srpskom pravosuđu ima 1.860 žena sudija i 766 muškaraca na sudijskim funkcijama, rečeno je na svečanosti kojoj su prisustvovali predsednici sudova, sudije, javni tužioci, advokati i profesori prava.

Ministarka pravde Nela Kuburović podsetila je da će sedište Višeg suda u Beogradu krajem sledeće godine ponovo biti u Palati pravde, koja se sada renovira. Ovaj sud, koji je decenijama nosio naziv Okružni sud, danas je najveći viši sud u Srbiji. Kako je rekao predsednik suda Aleksandar Stepanović, na teritoriji njegove nadležnosti živi dva miliona stanovnika i ima stotinu sudija i 50.000 predmeta na godišnjem nivou. Stepanović je podsetio na značajna i istorijska suđenja koja su održana tokom njegove bogate istorije.

„Nema života bez suda”, rekao je na svečanosti penzionisani sudija Slobodan Rašić, koji je ispričao i anegdote iz Palate pravde i podsetio da je u ovu zgradu dnevno dolazilo od četiri do pet hiljada građana.

Monografija o Višem sudu izrađena je u saradnji sa Projektom vladavine prava Agencije SAD za međunarodni razvoj (USAID), a autor je istoričar Nikola Žutić. Svečanosti u Skupštini grada prisustvovali su i generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.