Utisci sa Sajma knjiga

Sajam knjiga je, bez sumnje, glavni kulturni događaj protekle sedmice. To je, doista, svetkovina koju ljudi od knjige očekuju svake godine u oktobru. Često se ističe da je to praznik knjige; susreću se izdavači, pisci, s čitaocima iz naše i drugih zemalja. Sve je to na određen način pokazatelj prilika, i to ne samo u sferi kulture, nego i opštih prilika u zemlji.

Oni koji su pratili pomenutu svetkovinu tokom decenija i nehotice porede sajamske manifestacije sa ovogodišnjom. Sajam je nešto manji nego proteklih godina. Novih izdanja ima, ali se radi više o preštampavanju, što je, u principu, važno, ali kada su prethodna izdanja rasprodata, što često nije slučaj.

Prilika za predstavljanje knjiga je bilo dosta, i prezentacije su bile uglavnom dobro praćene, ali se moglo primetiti da su neki od onih koji su predstavljali knjige čitaocima ostajali na opštim konstatacijama, bez neophodnih analitičkih elemenata. A bilo je i slučajeva da su o svojim knjigama govorili autori iz kuća na čijem čelu se nalaze, improvizovano, jer knjige nisu bile rezultat novih istraživanja, nego su komponovane iz prethodnih, već publikovanih. Prodaja knjiga je bila skromna, kupci su bili, uglavnom, čitaoci u poznijim godinama.

Kada je reč o posetiocima, važno je što su škole iz Srbije i Republike Srpske organizovale dolaske đaka kojima će, svakako, ostati u sećanju svet knjiga koji su videli, naročito onima koji su iz manjih sredina.

Pažljivi posmatrač sajamske manifestacije odmah je mogao da primeti da đaci, za razliku od ranijih godina, nisu skupljali kataloge knjiga. Pisac ovih redova, i sam čovek od knjige, posetio je sajam u tri navrata i bio iznenađen kada je svakog dana video ogromne redove đaka, ali i drugih posetilaca, koji su čekali da se fotografišu sa Vojislavom Šešeljem, svaki ponaosob, koji je očigledno za njih idol. Bio je to svojevrstan spektakl koji je ujedno i pokazatelj opšteg stanja u našem društvu.

Dr Radomir Đorđević,
profesor Univerziteta u Beogradu, u penziji