Štefanek: Na medalju i u Tokiju 2020.

Olimpijski šampion i svetski viceprvak Davor Štefanek (33) biće jedna od naših uzdanica i na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020, ako ga zdravlje posluži, kako je istakao za ”Politiku”.

Poslednjih godinu dana bilo je izuzetno naporno za njega, jer je kao novopečeni otac preuzeo mesto predsednika Sportskog saveza Srbije (SSS) a zatim se vratio na strunjaču da bi se što bolje spremio za Svetsko prvenstvo u Budimpešti koje je održano prethodne sedmice. Imajući u vidu da je propustio Evropsko prvenstvo u Rusiji pre pet meseci, ali i sve veće obaveze s kojima se susreće, šampionat u dvorani ”Laslo Pap” trebalo je da bude i njegov lični test, da vidi da li je u stanju da bude podjednako uspešan na svim frontovima. Pošto je osvojio srebrnu medalju, stekao se utisak da je jedna velika dilema rešena i da će srpski olimpijski tim moći da računa na njega i u Tokiju.

-Dokazao sam da mogu uspešno da vodim Sportski savez Srbije i da budem u svetskom vrhu kao rvač. Sešću sa ljudima iz Rvačkog saveza Srbije narednih dana i razgovaraćemo o svemu. Glavni cilj je Tokio 2020. Imam 33 godine pa ne mogu više da imam tako veliki teret priprema kao mladi momci, trebalo bi manje da treniram, da se doziram.

Krajem prošle nedelje naši rvači su osvojili tri odličja u Budimpešti (Viktor Nemeš i Mihail Kajala bronze), a Štefanek je stigao do devete medalje u svojoj karijeri na najvećim takmičenjima, po čemu je bez premca u istoriji srpskog rvanja.

-Prezadovoljan sam. Zaista sam se osećao odlično na šampionatu u Budimpešti - kaže Štefanek. – Ispunio sam prvenstveni cilj, a to je bio ulazak u finale. Iznenadio sam i sebe prvog dana s kakvom sam lakoćom pobeđivao. Malo me je poremetila pauza, taj dan dok sam čekao finale, jer su malo splasle emocije. Rus je zasluženo prvak, a ja sam zasluženo u finalu. Nas dvojica smo poslednjih četiri-pet godina stalno na postolju i tu uvek odlučuju finese. Ova medalja ima veću draž od prethodnih, zato što sam od decembra predsednik Sportskog saveza Srbije. Pored svih obveza, gde sam ovu organizaciju podigao na viši nivo uz dosta rada čitavog tima ljudi, mogu da se pohvalim da sam uspeo da uskladim i jedno i drugo. Odnosno, da sam dokazao da mogu da budem istovremeno uspešan u obe stvari.

Štefanek kaže da mu je u Budimpešti mnogo značila podrška prijatelja i porodice, a pre svega supruge Dolores i sina Matije (18 meseci) koji ga je prvi put gledao kako se bori:

-Podrška porodice mi mnogo znači, pogotovo što su svi bili na licu mesta. Bodrili su me i moji i ženini roditelji, rođeni brat, brat od strica, stric… Na tribinama su bili i moja supruga i sin Matija koji je vikao – tata, tata. Pričao sam s njim pre svake borbe i to je bilo jedno veliko iskustvo za mene. Svi u našem rvačkom timu su imali sjajnu atmosferu na tribinama, a ja sam zadovoljan kako sam kao kapiten vodio reprezentaciju, kako sam hrabrio Viktora posle poraza.

Srpska reprezentacija u grčko-rimskom stilu završila je na petom mestu u ukupnom poretku, iza Rusije, Mađarske, Turske i Azerbejdžana, a ispred takvih rvačkih sila kao što su Jermenija, Nemačka, Kina…

-Svi zajedno smo napravili istorijski rezultat. Prvi put smo se plasirali na Svetski kup na kojem učestvuje najboljih osam selekcija sveta. Blizu smo da postanemo najbolja generacija srpskog rvanja svih vremena, jer postoje svi uslovi da nadmašimo generaciju Sretena Damjanovića.

Na pitanje kada planira da osvoji svoju desetu medalju, Štefanek je odgovorio:

-Možda na Svetskom prvenstvu sledeće godine, ako Bog da da ne bude povreda. Uz malo sreće, u Tokiju bi mogao da idem na jedanaestu medalju, ali otom potom…

Sve Štefanekove medalje

2004    srebro EP

2008    bronza EP

2012    bronza EP

2014    zlato   SP

2015    bronza SP

2016    zlato   OI

2016    srebro EP

2017    srebro EP

2018    srebro SP

Objašnjenje: EP – evropska prvenstva, SP – svetska, OI – olimpijske igre