I bitkoin kriv za globalno zagrevanje

Nisu više samo od ekologa omrznuti ugalj, gas i nafta odgovorni za globalno zagrevanje. Nova opasna pretnja po klimatske promene stiže od još jedne „rude”, ali ovog puta ne fosilne, već digitalne, iskopane uz pomoć računara. Samo bitkoin može da podigne globalnu temperaturu iznad katastrofičnog praga za više od dva stepena Celzijusa do 2034 godine ukoliko se upotreba kriptovaluta budu širila dosadašnjim tempom, pokazuje najnoviji izveštaj objavljen u uticajnom naučnom časopisu „Nejčer”.

„Biće vam oprošteno ako niste upoznati  sa činjenicom da digitalne valute mogu uništiti našu planetu. Šest meseci ranije ni ja to nisam znao”, kaže Kamilo Mora, vodeći istraživač na ovom projektu za magazin „Forbs”.

Kada je Kati Taladej predložila da zajedno urade analizu koliko bitkoin emituje štetnih gasova u atmosferu, Mora je pomislio da se šali. Delovalo mu je to kao neka video-igra.

Ali, istraživanje je otkrilo da kriptovalute i te kako otežavaju projektovani cilj da se globalno povećanje temperature drži ispod dva stepena Celzijusa. Samo u prošloj godini zbog „rudarenja” bitkoina imali smo posledicu da je u atmosferu ispušteno 69 miliona tona ugljen-dioksida. Mora kaže da su to brojevi od kojih se vrti u glavi i svakoga treba da zabrinu.

„Kako bitkoin postaje sve popularniji, zahtevi za energijom dramatično povećavaju. To znači da za dve decenije samo korišćenje ove kriptovalute ne računajući druge faktore može podići temperaturu na Zemlji u proseku za dva stepena”, opominje ovaj istraživač.

Pojedini kritičari, kako piše „Forbs”, sumnjaju u ovakvu apokaliptičnu računicu, jer je po njima teško izračunati potrošnju energije, pošto je mreža „rudarenja” za bitkoinom disperzovana. Međutim, portal „Digikonomist”, koji prati indeks potrošnje energije bitkoina, pokazuje da je dostigao neverovatnih 73,12 teravat-sati (jedan teravat-sat ima deset miliona megavat-sati). O kolikoj potrošnji električne energije je reč slikovito govori podatak da „rudari” bitkoina širom sveta potroše struje više nego godišnje jedna Češka (67,3 teravat-sata) ili Austrija (72 teravat-sata). Kada je u pitanju poređenje sa Srbijom (32,2 teravat-sata), gde takođe ima „bitkoin rudara”, to je više nego dvostruko.

Ali osim „rudarenja” i trgovanje kriptovalutama troši puno struje. Prema poslednjim podacima, samo jedna bitkoin transakcija „košta” čak 819 kilovat-sati električne energije.

Kamilo Mora ne isključuje mogućnost da ćemo u bliskoj budućnosti ovladati tehnologijom koja će proizvoditi električnu energiju bez emisije štetnih gasova, ali dodaje da se ipak ne treba kockati s planetom. Prema predviđanju Međunarodne energetske agencije, između 55 i 65 odsto struje do 2040. godine i dalje će dolaziti iz fosilnih goriva – uglja, gasa i nafte.

Trgovanje kriptovalutama je prošle godine izazvalo pravu histeriju širom sveta, nalik „tulipomaniji” kada su Holanđani u 17. veku poludeli za lalama koje su stigle iz Srednje Azije, što je dovelo do vrtoglavog rasta cena lukovica. Samo jedan bitkoin je prošle godine dostizao cenu do 12.000 dolara, a u aprilu 2010. mogao se kupiti za 0,003 američka dolara. U međuvremenu je cena bitkoina pala i sada iznosi oko 6.300 dolara.

Ali, kako trgovanje kriptovalutama troši toliko električne energije?

Ova najpopularnija kriptovaluta nema centralnu banku, reč je zapravo o decentralizovanoj mreži. Kupovine bitkoina generišu ogromne blokove podataka na računarskoj mreži. To se može uporediti s nekim kompjuterskim folderom koji u sebi sadrži komplikovani matematički problem kao ključ za otkrivanje šifre. Bitkoin rudar mora da poseduje moćan procesor koji je neophodan da softverski otkrije tu šifru i tako verifikuje bitkoin. Suština je da ceo taj komplikovani računarski proces koji se odvija preko interneta zapravo troši nezamislive količine energije. Portal „Digikonomist” procenjuje da će ove godine „rudari” u potrazi za bitkoinom potrošiti 3,67 milijardi dolara na struju. A ta količina električne energije bila bi dovoljna za snabdevanje više od 6,7 miliona američkih domaćinstava.