Bardovi našeg stvaralaštva

Fakultet primenjenih umetnosti i naš slikar, profesor emeritus Čedomir Vasić vršnjaci su. Povrh toga, ovaj nekadašnji rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu i svojevremeno predavač na sve četiri umetničke akademije koje unutar njega postoje, porodičnim je vezama u maltene neraskidivom odnosu sa ovim fakultetom – otac Pavle Vasić, takođe poznati slikar i pedagog, vodio ga je sa sobom često na posao upravo na FPU, dok su, sticajem okolnosti, u vezi sa njim bili i drugi članovi njegove porodice. Na kraju, Vasić je i član Saveta za likovno stvaralaštvo RTS. Zbog svega pomenutog može se reći da je upravo on prava osoba koja će večeras u 19 sati u galeriji Radio televizije Srbije otvoriti izložbu „Doajeni FPU” posvećenu obeležavanju sedamdesetog rođendana te ustanove.

Pre te „obaveze”, dva dana uoči svečanosti, Vasić je pričao za naš list o kući u čiju čast se izložba dešava, njegovom poznanstvu sa mnogima od oko 95 profesora čija će dela biti pred publikom i njihovom značaju za našu umetničku istoriju.

– Pamtim taj fakultet i ljude koji su tu radili od svoje pete godine, iz doba kada sam kao dete trčkarao hodnicima, dok sam neke, potom, upoznavao kao kolege u svom zrelom dobu i predavačkom periodu, tako da je moj odnos sa mnogima od njih bio vrlo ličan – otkriva nam Vasić sa toplinom detalje koji nas uvode dalje u priču o FPU i umetnicima koji su ostavili svoj pečat, i kao profesori i kao autori.

– Fakultet je stvoren iz nasušne potrebe za kadrovima iz jedne oblasti koja se tada, u vreme osnivanja, tek razvijala na svetskom nivou. Primenjena umetnost postajala je delatnost koja ima vrlo važnu ulogu u stvaranju novih proizvoda, bilo da je reč o industrijskoj proizvodnji ili unikatnijim varijantama keramike, tekstila... To je bila vrlo prestižna, za dugo jedina ustanova na prostoru nekadašnje Jugoslavije koju je Đorđe Krekić zamislio kao novi Bauhaus. Ona je i zasnovana na idejama koje su tada bile vrlo aktuelne. Bilo je, naravno, i otpora, mnogi nisu shvatali odmah značaj ove delatnosti, mnogima je tek kroz modu postajalo jasno šta je suština delatnosti primenjene umetnosti – objašnjava naš sagovornik.

Bardovi jugoslovenske, odnosno srpske stvaralačke scene 20. veka – Vasić ih zove „našom reprezentacijom” iz toga vremena – odnegovali su generacije autora čije kreativne ideje i proizvode i danas vrednujemo i koji utiču na duhovni karakter našeg društva. Spisak imena je, zaista, impozantan.

– Pre svega je bitno reći da su to bile vrlo važne umetničke ličnosti kojima je na umu uvek bila osnovna funkcija primenjene umetnosti, a to je da oplemenjuje svaki trenutak naših života. Ivan Tabaković je svakako bio jedna od najreljefnijih osoba, i po shvatanjima i po načinu ophođenja, iza koje stoji veoma značajno delo. Tu su arhitekta Momčilo Belobrk ili Mate Zlamalik, koji se bavio plakatima, a čuvene su njegove serije poštanskih maraka koje su osvajale priznanja pedesetih godina širom sveta, potom Milenko Šerban, jedan od najvećih naših slikara i scenografa, pa Vasa Pomorišac, Mihailo Petrov. Naravno, nezaobilazni su Branko Šotra kao osnivač Akademije, pa Dušan Janković, jedna od najznačajnijih ličnosti posleratnog grafičkog dizajna, Anton Huter, čija je uloga u grafici i ilustraciji veoma značajna. Onda dolaze Krsta Andrejević, Aleksa Čelebonović, Zora Davidović, Bogdan Kršić, Miodrag Vujačić Mirski, Božidar Džmerković… Nesporno zanimljiv bio je Aleksandar Tomašević, i to ne samo u vezi sa predmetom koji je vodio, a reč je o zidnom slikarstvu, za mene je on jedno od najvažnijih imena u našoj likovnoj umetnosti uopšte – navodi Vasić.

Njihova dela, izvedena u različitim tehnikama (slike, skulpture, keramika…) u vremenskom periodu od 1928. do danas, koja će biti izložena do kraja novembra, pozajmljena su iz muzejskih institucija i iz privatnih kolekcija, što znači da će ovo biti i jedinstvena prilika da se šira publika upozna sa njima. Svedočiće, zaključuje Vasić, o autorskim dometima pomenutih poznatih predavača, čime im se odaje posebna počast.