​Crna čoja Montenegra

Naravno da Matija Bećković ne predstavlja opasnost za nacionalnu bezbednost Crne Gore samo zato što nosi kapu iz modne linije Šerloka Holmsa. Nisu se vlasti Montenegra uplašile da će se, umesto recitovanja poezije i besedništva, Matija baviti istražnim radnjama na liniji Podgorica–Lovćen–Kotor. Balkanska je ironija da zemlja koja je nedavno ušla u NATO, i dobro se kotira među briselskim komesarima, donese administrativnu odluku o zabrani ulaska velikom pesniku na svoju teritoriju. Istina je da i u sedamdeset i devetoj godini Matija ima dugačak jezik, odličnu memoriju i da ga još nisu izlečili od bećkovićevskog cinizma, ali zar država koja se diči brzim napretkom ka EU sme da dozvoli sebi represivne mere prema četvorici intelektualaca iz Srbije, preteći im proterivanjem s granice ili eventualnim hapšenjem?

S Matijom, na spisku nepoželjnih, nalaze se i istoričari Čedomir Antić, Aleksandar Raković i političar i pravnik Dejan Mirović. Sva četvorica, umesto „heklera”, nose knjige i imaju svoj stav o istorijskim vezama Srbije i Crne Gore. Tako su, zbog delikta mišljenja, a ne krvnog delikta, postali Bin Ladeni za najmlađu evroatlantsku članicu!

Prema zvaničnoj verziji iz Podgorice, crnogorske bezbednosne službe su proučavale njihove ranije izjave i procenile da se moraju zaustaviti na graničnim prelazima. Zamišljam Matiju kako likuje. Konačno je stavljen u isti rang s Njegošem. Naime, i Njegoš je srbovao. Agenti, dakle, čitaju Matijinu poeziju i u metaforama pronalaze zabranjeno oružje koje može destabilizovati mašineriju vlasti najdugovečnijeg evropskog vladara Mila Đukanovića, postavljenog voljom Slobodana Miloševića 1991. godine. Zapravo se Milo ustoličuje, zajedno s Momirom Bulatovićem i Svetozarom Marovićem na vlasti dve godine ranije, pošto su položili veliku maturu na Žutoj gredi, dok negde u to vreme, poslednje dane na tronu odbrojava Erih Honeker, prvi sekretar Jedinstvene socijalističke partije Istočne Nemačke!