Vulin: Sačuvali smo istinu o Prvom svetskom ratu

Protekle četiri godine svet se intenzivno sećao onog što je zvao Veliki rat, nadajući se da drugog Velikog  rata nikada biti neće. Svet je četiri godine proveo u još jednoj borbi o Prvom svetskom ratu – borbi za konačnu istinu o Velikom ratu. Srbija se u protekle četiri godine trudila i preko svojih snaga da sačuva istinu onakvu kakva je ona bila – istinu da Prvi svetski rat Srbija nije ni izazvala ni tražila i da je u njemu učestvovala primorana da opstane, rekao je ministar odbrane Aleksandar Vulin otvarajući u Domu Garde u Topčideru Međunarodnu naučnu konferenciju „Istorijsko-komparativna analiza operacija na Solunskom frontu 1916-1918”.

Ministar Vulin je, kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, istakao da je Srbija ponosna na činjenicu što je na Solunskom frontu i u čitavom ratu izmešala zastave i krv sa Francuskom, Velikom Britanijom, Rusijom, Italijom i Grčkom.

- Ponosni na pretke, ponosni na saveznike, ali isto tako tvrdoglavo rešeni da ne dopustimo da se sto godina kasnije, zato što su nam se izmešale kosti i pepeo, izmešaju i vrednosti svačije žrtve. Nije svaka žrtva ista, nije pripadnik 42. vražije satnije, koji je poginuo na Mačkovom kamenu i na Gučevu, isti kao onaj ko se na Gučevu i na Mačkovom kamenu rodio i tamo ostavio svoju glavu, jer nije razumeo da je moguće živeti i umreti bilo gde osim baš tu gde se rodio - rekao je ministar Vulin, ističući da sto godina nije dovoljno vremena da zaboravimo ko je iz kog razloga u rat ušao i ko je i zašto svoje kosti ostavio po brojnim ratištima Velikog rata.

Prema njegovim rečima, Srbija je poslednje četiri godine provela boreći se da ne dozvoli da se u izmaglici izmešaju oni koji su svoje zemlje branili s onima koji su želeli da podele tuđu zemlju.

- Proučavaćete kako su generali i vojvode mislili, kako su se vojnici ponašali, kako su upotrebljavana sredstva, kako je korišćena geografija, kakvo je bilo komandovanje. Proučavaćete i političke greške i zablude i videćete koliko se sve nepobitno i suštinski promenilo - rekao je Vulin, podsetivši učesnike skupa na novija ratna dešavanja  i činjenicu da je srpska vojska tokom NATO agresije imala strategiju 4M – mobilnost, manevar, maskiranje i moral.

On je istakao da se sve mnogo promenilo, osim jedne stvari koja predstavlja suštinu svih uspeha i pobeda srpske vojske, a to je moral.

Učesnike konferencije pozdravio je i ambasador Republike Francuske Frederik Mondoloni i naglasio da je njegova zemlja, poput drugih zemalja-pobednica u Velikom ratu, nizom manifestacija obeležila stogodišnjicu tog događaja, a da je proboj Solunskog fronta jedan od događaja koje Francuska obeležava pred Dan primirja.

- Kada je probijen Solunski front, 15. septembra, došlo je do povlačenjea centralnih sila, što je ubrzalo gubitke i povlačenje Nemačke. Time je dokazano da to nije bio sporedni, već centralni front koji je dao značajan doprinos kraju Prvog svetskog rata - rekao je ambasador Mondoloni i dodao da je obeležavanje stogodišnjice i prilika da se obeleži jubilej „bratstva po oružju” između Srbije i saveznika.

Reč je o dvodnevnoj konferenciji koja se održava u čast obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata i koja je osim srpskih stručnjaka, okupila i predstavnike Grčke, Rusije, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske.