Treći entitet odlučuje o srpskom jedinstvu

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Prošlo je mesec dana od opštih izbora, na kojima je, kad je reč o Republici Srpskoj, pobedio blok oko SNSD-a Milorada Dodika. Sve vreme dok se čeka formalna verifikacija rezultata, uveliko se konstruišu kombinacije oko toga ko bi mogao biti deo buduće vlasti u Banjaluci i hoće li i na kojim osnovama biti jedinstvenog nastupa srpskih partija na nivou BiH.

Najverovatnije, postojećoj koaliciji Dodikovog SNSD-a, Pavićevog DNS-a i Đokićeve SP u Republici Srpskoj pridružiće se i Ujedinjena Srpska Nenada Stevandića, pa će vladajući blok imati stabilnu skupštinsku većinu, kojoj će se, sudeći po razvoju situacije, prikloniti i neki poslanici SDS-a. Kolebanje rukovodstva SDS-a oko jedinstvenog nastupa partija iz RS u Sarajevu, na šta poziva Dodik, dovelo je do toga da se dobojski odbor pre neki dan samoinicijativno prikloni SNSD-u.

U toj stranci i izvan Doboja ima onih koji nalaze više dobrih strana u saradnji srpskih partija u Sarajevu. Po svemu što se zasad može zaključiti iz nekih stavova koji dolaze iz SDS-a, stranke koja o saradnji s SNSD-om tek treba da se zvanično opredeli, može se zaključiti da bi glavni kamen spoticanja mogla biti politika oko – trećeg entiteta.

To jest, izgleda da je predsednik SDS-a Vukota Govedarica prevashodno na to mislio kada je rekao da će se SDS odrediti o saradnji s SNSD-om, ali u skladu sa programskim načelima SDS-a. Taj stav Govedarica je pojasnio za „Nezavisne”, rekavši da se „SNSD još nije otklonio od principa iz prudskog sporazuma”, za koji, kako prenosi ovaj list, lider SDS-a tvrdi da sadrži ideju o trećem entitetu koja bi naštetila RS.

SDS se sve vreme protivi toj vrsti raspakivanja Dejtonskog sporazuma. Podrška trećem (hrvatskom) entitetu jeste dolazila iz Banjaluke, mada i u RS prevladava stav da je to pitanje više za partnere u Federaciji BiH, to jest Bošnjake i Hrvate. No, nije nepoznato da je među bošnjačkim liderima teško naći sagovornika za teritorijalnu „podelu Federacije BiH”, pa su mnogi skloni verovati da je takva ideja teško sprovodiva, a nema podršku ni u međunarodnoj zajednici. Zato bi potencijalno uslovljavanje SDS-a da se SNSD distancira od politike koja je, po mnogima, ionako nesprovodiva u praksi, moglo biti shvaćeno i kao izgovor u slučaju da se u toj partiji opredele za ignorisanje Dodikovog poziva na zajednički nastup u Sarajevu.

Dok mediji pokušavaju odgonetnuti ko će s kim u vlast, u RS i nivou BiH, izgleda da su odnosi Dodika i Mladena Ivanića nepomirljivi. Dodik kaže da SNSD nema nameru da pravi koaliciju s PDP-om, u kojem je Ivanić počasni predsednik, zbog načina na koji su minulih godina vodili politiku u Sarajevu. Dodik je izjavio da nema mesta ni za one iz SDS-a „koji su se odrodili od imena stranke kojoj pripadaju”. Branislav Borenović, predsednik PDP-a odgovora da ne bi ni pristali da budu deo vlasti s SNSD-om. Govedarica kaže da priča o „lošim momcima” u SDS jeste Dodikov pokušaj cepanja te stranke.  

Da je mnogo toga još uvek otvoreno, moglo bi se zaključiti na osnovu stavova u Čavićevom NDP-u. Potpredsednik te partije Zdravko Krsmanović pohvalio je za „Glas Srpske” SNSD-ov izbor Radovana Viškovića za premijera RS. Premijerka RS i novoizabrana predsednica RS Željka Cvijanović kaže da nije preterani optimista, ali da želi verovati u jedinstvo partija iz RS u Sarajevu.