Iranski tankeri nedostupni satelitima

Iranska petroflota hitro je odreagovala na „najoštrije sankcije u istoriji” koje je Vašington 5. oktobra jednostrano zaveo Teheranu. Naime, istog dana kada je Amerika pokrenula plan da „izvoz iranske nafte svede na nulu”, najveća državna naftaška flota na svetu na svim svojim brodovima isključila je prvi put tzv. transpondere: specijalne radio-radarske sisteme daljinskog primanja i slanja signala. U prevodu, zapadni sateliti orni da putem radio-signala otkriju gde se nalaze i koliko tovara nose tankeri sa iranskom naftom, naišli su koliko juče na „crnu mrlju na ekranu”.

„Prvi put od 2016. godine kada je podignut sistem ’tanker trakers’ na ekranima nema traga iranskih brodova. Ovo je jedinstven slučaj”, Samir Madani, jedan od suosnivača firme sa sedištem u Stokholmu, izjavio je za portal „Midl ist monitor”. Bez aktivnih odašiljača na iranskim tankerima, nadzor nad istaknutom namerom Irana da po svaku cenu nastavi sa izvozom nafte, postaje „veoma težak”, to jest svodiće se na vizuelno praćenje tankera sa odgovarajući osmatračnicama u Persijskom zalivu i dalje na svetskom moru. Za tu napetu igru, Iran se izgleda sprema već mesecima, otkriva američka agencija Blumberg. Naime, iranska naftaška flota, prema registru londonskog Lojda, najveća na svetu (po količini petrotereta koji može samostalno da preveze), još od leta uveliko krca petroleum na domaće tankere i odašilje ih na otvoreno more da čekaju pravi trenutak za trgovinu. Prema zapadnim izvorima, najmanje 30 iranskih tankera krcatih naftom pluta ovih dana po Persijskom zalivu. Koliko ih je u istom periodu izašlo na pučinu Indijskog okeana, velika je misterija. U svakom slučaju, Iran je ove jeseni svu naftu namenjenu kineskim kupcima, prevezao domaćim tankerima.

„Ako proizvodnja nafte zbog posledica sankcija stvarno padne na oko milion barela nafte, Iran će biti u mogućnosti da taj tovar sam dostavlja kupcima”, navod eksperti iz londonskog Sitija. Osmorici probranih kupaca iranske nafte, Vašington je juče razrezao „plafon”.

Tako Kina u sledećih 180 dana sme da uvozi oko 380.000 barela nafte dnevno iz Irana, javio je Rojters.

Koliko se Pekingu dopada ovakvo uslovljavanje domaćeg snabdevanja strateškom sirovinom, za sada je neizvesno. Od juče postaje jasno da pojedine države, od osam koje je Vašington privremeno izuzeo od zabrane dalje nabavke iranske nafte (Kina, Indija, Grčka, Italija, Tajvan, Japan, Turska, Južna Koreja), javno izražavaju nezadovoljstvo novim američkim sankcijama.

„Turska neće poštovati obnovljene američke sankcije iranskoj naftnoj i brodarskoj industrije. Te sankcije imaju za cilj da stvore neuravnoteženi svet. Ne želimo da živi u imperijalističkom svetu. Apsolutno nećemo poštovati te sankcije. Kupujemo 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Ne možemo da ostavimo naš narod da se smrzava od hladnoće”, poručio je Erdogan juče u turskom parlamentu.

Na drugom kraju sveta, japansko ministarstvo inostranih poslova izdalo je saopštenje u kome navodi da Tokio pod hitno razmatra uspostavljanje finansijskih kanala za dalji platni promet s Iranom.

„Tokio treba hitro da kreira mehanizam finansijskog prometa s Iranom... energično ćemo se pozabaviti ovim pitanjem”, stoji u japanskom saopštenju.

Mimo probranog „kruga osam država”, o američkim sankcijama juče se izjasnio i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Po njegovim rečima, reč je o „nezakonitom potezu SAD”.

Evropski energični protest zbog sankcija Iranu, juče je hladno dočekao Gordon Sondland, američki ambasador pri EU.

„Pomalo sam  razočaran stavom Evropljana. Kako je Evropa, bez obzira na naše razlike oko sporazuma o nuklearnom programu, mogla poslati takav signal Iranu”, ocenio je Sondland. Istovremeno, evropski plan za plan poslovanja s Iranom mimo dolara običan je „zmaj od hartije”, ocenio je Sondland.