Čarobna Milena Pavlović Barili

Izložba jedne od najvećih srpskih slikarki Milene Pavlović Barili, pod nazivom „Čarobna Milena” predstavljena je u Domu Jevrema Grujića. Na postavci je prikazano više od četrdeset dela čuvene slikarke. Milenini autoportreti, portreti njenih roditelja i poznatih ličnosti, enigmatske kompozicije i ilustracije za prestižne modne časopise, modne kreacije inspirisane Milenom – približavaju posetiocima život delikatne mlade žene, intrigantne slikarke i pesnikinje koja je obeležila srpsku i svetsku umetničku scenu.

„Zahvaljujući portretima na kojima sam radila danima i danima, katkad i mesecima, da bih najzad uspela da podarim svetlost tim očima, oblik tim telima, osećala sam malaksalost i neku nezdravu sitost… No, po završetku rada, čak i u trenucima predaha koje sam sebi dopuštala, moje su ruke ponovo tražile kičice kao da su se osećale beskorisnim…”, ovo je segment slikarkinih razmišljanja koja su posetioci mogli da pročitaju u izložbenoj građi.

Milena Pavlović Barili svrstava se u red najuspešnijih predstavnica srpskog slikarstva i evropske umetničke avangarde 20. veka. Rođena je u Požarevcu 5. novembra 1909. godine. Bila je jedinica Danice Pavlović i Bruna Barilija. Majka joj je bila učiteljica i pijanistkinja, potomak kraljevske loze Karađorđević, a otac poznati italijanski kompozitor, pisac i pesnik. Milena je bila umetnica izuzetnog talenta i senzibiliteta. Školovanje je počela u Umetničkoj školi u Beogradu, a nastavila u Umetničkoj akademiji u Minhenu. Prvo je izučavala tradicionalni pristup umetnosti. Želeći da proširi svoja iskustva, odlazi sa majkom u Evropu i stvara strastvene i dinamične slike. Usavršavala se u Londonu, Parizu i Rimu, a nikada nije zaboravljala Srbiju. Prikazivala je svoje snažne vizije, alegorijske, enigmatske i fantastične kompozicije, i komponovala metafizičko slikarstvo sa antičkim arhitektonskim elementima i renesansnim kostimima. U likove koje je predstavljala često je ugrađivala sopstveni lik i prolazno povezivala sa večnim.

Pred početak Drugog svetskog rata odlazi u Ameriku da bi prisustvovala Velikoj izložbi nadrealista u Njujorku. Iz njenih pisama roditeljima vidi se da je taj odlazak za nju značio odrastanje. Poslednje Milenino delo „Monahinja” bilo je u posedu italijanskog kompozitora Đankarla Menotija, koji je govorio: „Veoma sam voleo Milenu, bila je tako dobra, tako inteligentna, ali je u njoj ostalo nešto detinjasto, naivno, što ju je još više približilo osobama koje su je poznavale”.

Milena je pisala poeziju na srpskom, italijanskom, francuskom i španskom. Ikonografija pesama bila joj je usko povezana sa ikonografijom slika. Milena je dobila i ponudu da bude scenograf i kostimograf premijerne  predstave u Njujorku 1945. godine, a te godine je  preminula.

Izložena dela ustupljena su iz Galerije Matice srpske u Novom Sadu i Fondacije Milenin dom – Galerija Milene Pavlović Barili u Požarevcu koja je i organizator izložbe. Autor izložbe je Violeta Tomi, a autori projekta – Lazar Šećerović i Ružica Stanković.

Ovom dokumentarnom građom Dom Jevrema Grujića nastavlja projekat „Velikani srpskog slikarstva” i ističe značaj i ulogu srpskih žena umetnica i njihov uticaj na evropsku i svetsku umetničku scenu na kojoj je Milena Pavlović Barili bila zvezda.