Na dijagnozu multiple skleroze čeka se 14 meseci

Multipla skleroza je teška bolest od koje u Srbiji boluje više od 7.000 ljudi. Bolest je podmukla, nepredvidiva i napada u najproduktivnijem životnom periodu, a oboleli u Srbiji sa nestrpljenjem iščekuju da im postane dostupna savremenija i efikasnija terapija. Bolest se javlja obično između 20. i 40. godine života, ali se može manifestovati i u bilo kom životnom periodu. Žene obolevaju tri puta češće od muškaraca, a bolest napada isključivo centralni nervni sistem, mozak i kičmenu moždinu izazivajući oštećenja omotača oko nervnih vlakana. Zone zapaljenja u mozgu dešavaju se u žarištima prečnika oko pet milimetara i mogu da zahvate bilo koji deo centralnog nervnog sistema. Zbog toga nije lako postaviti dijagnozu, jer gotovo svaki simptom u neurologiji može da bude i pokazatelj multiple skleroze.

Najčešći znaci oboljenja su naglo slabljenje vida na jednom oku,  pojava duplih slika, podrhtavanje ruku , klecanje nogu, vrtoglavice, nestabilnost pri hodu, smetnje sa govorom, smetnje sa mokrenjem, epileptični napad...

– Nekada se na finalnu dijagnozu čekalo i deset godina. Danas je taj period skraćen na 14 meseci, a u nekim centrima i kraće. Napravljen je veliki pomak i tome su doprinele savremene neuroradiološke procedure i povećan broj aparata za magnetnu rezonancu širom Srbije. Ipak, da bi se ubrzala dijagnostika, kako multiple skleroze, tako i drugih neuroloških bolesti, od izuzetne je važnosti da se neurolozi vrate u domove zdravlja. Mislim da je to od strateškog interesa – kaže prof. dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije.

Prof. dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije (Foto Hemofarm)

Dok kod jednih pacijenata razvoj bolesti u dužem periodu ne utiče značajno na njihov kvalitet života, kod drugih su pogoršanja  agresivna, narušavaju njihove fizičke i mentalne sposobnosti, vode u težak invaliditet sve do potpune oduzetosti i paralize.

– Pravovremena dijagnostika i rano započinjanje terapije nisu samo od presudne važnosti za samog pacijenta i njegov kvalitet života, već imaju i jasno farmako-ekonomsko opravdanje, jer se na taj način za sam zdravstveni sistem, u dugoročnom smislu, ostvaruju ozbiljne uštede. Blagovremenim lečenjem manji je broj relapsa kod pacijenata, manji broj komplikacija, niži stepen invaliditeta. Multipla skleroza je praćenja  i brojnim pridruženim oboljenjima kao što su depresija, kognitivni ispadi, poremećaji sfinktera, pa je neophodna ciljana, simptomatska terapija uz prateće mere fizikalne i psihosocijalne rehabilitacije – kaže dr Raičević.

Zahvaljujući vrlo transparentnim kliničkim studijama koje se obavljaju pri svim univerzitetskim centrima ali i nekim opštim bolnicama, pacijenti dobijaju inovativne terapije.

– Veliki korak napred je i što su Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje, u ovoj godini inovativnu terapiju za multiplu sklerozu stavili u plan prioritetne nabavke. Verujem da će se naći sredstva za lečenje većeg broja pacijenata, kao i za uvođenje novih, savremenijih terapija – dodaje dr Raičević.

Savremene terapije pružaju mogućnost da se bolest zaustavi i drži pod kontrolom, ukoliko pacijenti odgovarajuće lekove dobiju na vreme.

D. D. K.