Tramp vraća Tursku u američku orbitu

U odnosima Turske i SAD posle dužeg perioda razmenjuju se pomirljive poruke i potezi. To potvrđuju odluke o obostranom ukidanju embarga na visoke funkcionere, što je bilo dovelo do poremećaja odnosa između strateških saveznika u okviru NATO-a. Bela kuća je skinula sa „crne liste” turskog ministra pravde Abdulhamita Gula i unutrašnjih poslova Sulejmana Sojlua. Ti članovi vlade su se našli na udaru sankcija zbog hapšenja i progona američkog sveštenika Endrua Bransona koji je poslednjih godina živeo i radio u Izmiru. On je optužen da je sarađivao sa teroristima imama Fetulaha Gulena koji su sredinom 2016. pokušali vojni udar u Turskoj.

Ankara je odmah uzvratila istom merom: ukinut je embargo na visoke američke funkcionere Džefa Sesona i Kristijana Nelsona.

„Od ovih sankcija niko nije imao koristi, i to je bio nepotreban potez”, objašnjava šef diplomatije Mevlut Čavušoglu i tvrdi da su SAD inicirale i njihovo uvođenje i njihovo ukidanje.

Nedavna odluka suda u Izmiru da oslobodi američkog sveštenika Bransona, iako je osuđen na više od tri godine zatvora, najavila je novu klimu u odnosima dve zemlje. On je bio osumnjičen da je pomagao imamu Gulenu u pokušaju puča u kome je stradalo više od 240 građana i pretila mu je kazna od 20 godina zatvora. Taj zaokret odmah je naišao na povoljan eho u Beloj kući koja je zbog progona tog evangelističkog sveštenika uvela sankcije dvojici turskih ministara kao i na uvoz pojedinih proizvoda, što je dovelo do naglog pada kursa lire prema dolaru.

„Ja sada povoljnije gledam na Tursku nego što je to bio slučaj ranije”, izjavio je predsednik Donald Tramp posle oslobađanja Bransona koji se odmah vratio u Ameriku. Lokalni mediji su posle toga otkrili da su se funkcioneri dve zemlje dogovorili da okrenu novi list u međusobnim odnosima, što se sada i potvrđuje uprkos zvaničnom demantovanju pisanja novinara.

To kao da je bio početak. Ankara se našla među osam zemalja koje je Bela kuća privremeno izuzela od primene sankcija protiv Teherana na kupovinu nafte i gasa. Predsednik Tramp je odlučio da istupi iz ugovora o iranskom nuklearnom programu koji je sklopljen 2015. godine i da blokira izvoz iranskog petroleja jer Teheran navodno i dalje radi na razvoju oružja za masovno razaranje i podržava teroriste na Bliskom istoku. Turska iz susedne zemlje uvozi gotovo polovinu potrebnih energenata i zasad nema alternativu.

„Najnoviji potezi su signal koji pokazuje spremnost dve strane da poprave pokidane veze. Turska i SAD sada pokušavaju da otklone razlike i oko rešavanja krize  u Siriji”, ističe istanbulski kolumnista Serkan Demirtaš. Pentagon je dosad podržavao sirijske Kurde koji se od prvog dana bore protiv džihadista Islamske države, dok ih u Ankari optužuju za terorizam i separatizam.

Dve zemlje još ne mogu da postignu kompromis ni oko izručenja imama Gulena, iako imaju sporazum o ekstradiciji kriminalaca. U Vašingtonu su više puta odbacili turski zahtev zato što nisu dobili valjane dokaze koji bi potvrdili da je on bio predvodnik neuspelog vojnog udara, što i sam Gulen opovrgava i predlaže nezavisnu istragu.

Najnoviji razvoj ohrabruje. „Slučaj ’Branson’ je u suštini bio periferan. Mi ćemo nastaviti da razgovaramo o rešavanju problema koji opterećuju odnose dve zemlje”, objašnjava potpredsednik republike Fuat Oktaj.

U Ankari i Vašingtonu su očigledno počeli da shvataju da treba da zakopaju „ratne sekire” i da sarađuju u trenutku kada se očekuje rasplet višegodišnje krize u Siriji i na Bliskom istoku. Pogotovo što tamo glavnu reč poslednjih godina vode Iran i Rusija koji – za razliku od SAD i Turske – bezrezervno stoje iza režima u Damasku. To nagoveštavaju i u poslednje vreme učestali kontakti diplomata dve zemlje koji su se odvijaju daleko od očiju javnosti. Kako se u Ankari najavljuje, predsednici Tramp i Erdogan će krajem ove sedmice razgovarati u Parizu na marginama međunarodnog skupa koji se održava povodom obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata.