Otkud duga topla jesen

Opet se priča o vremenu i čuju pitanja „zašto je jesen tako topla i suva”, „otkud ovako čudno toplo vreme”? Nekima prija, neki bi da novembarski dani budu hladniji. Ipak, meteorolozi su merodavni da govore „šta se to događa s vremenom”, a još i više o tome „šta će se tek događati” i da li je duga topla jesen uobičajena za naše podneblje.

Goran Pejanović, pomoćnik direktora Centra za klimatske promene RHMZ, na ovo pitanje odgovara tvrdnjom da je u Srbiji toplije zbog posledica globalnog zagrevanja Zemlje. Branko Bijelić, iskusni meteorolog dugoročne prognoze RHMZ, smatra toplu jesen kod nas čestom i očekivanom pojavom navodeći činjenicu da se poslednjih trideset godina globalno beleži blagi trend porasta temperature. Ovu toplu jesen objašnjava meteorološkim fenomenom, koji je takođe dobro poznat meteorološkoj nauci.

– Česti prodori hladnog talasa sa zapada preko Mediterana ka severnoj Africi uslovljavaju jačanje i održavanje termobaričkog grebena iznad Balkana i jugoistočne Evrope. To se upravo dešava, a svi koji su se našli u termobaričkom grebenu, baš kao Srbija, imaju već dva meseca toplo i suvo jesenje vreme, koje je u oktobru ličilo na leto. Istovremeno, u okruženju, posebno Italiji, događaju se prave vremenske katastrofe – podseća Bijelić.

– Topla jesen je uobičajena u našem podneblju, a bilo je toplijih u prošlosti – dodaje Nedeljko Todorović, meteorolog RHMZS. Navodi da je bilo i toplijih početaka jeseni i ocenjuje da smo daleko od apsolutnih dnevnih maksimuma. Apsolutni rekord za oktobar je 34,7 stepeni, a izmeren  je 2. 10. 1932, dok je 27. dana ovogodišnjeg oktobra najviša temperatura bila 26,5 stepeni. U novembru je apsolutni rekord 29,3 stepena iz 1926, a ove godine dostigli smo tek 26,2 stepena, i to je zabeleženo 1. 11. 2018.

Prema istorijskim podacima, ovakve vremenske prilike već su više puta zabeležene. Dokumenti jasno pokazuju da je takvih vremenskih epizoda bilo i pre stotinak godina, rekao je meteorolog. Dodao je da će narednih decenija uslediti blagi pad srednjih letnjih i godišnjih temperatura, što ne može da se karakteriše klimatskim promenama, već suštinom vremena: promenljivošću.

Goran Pejanović kaže da je na delu globalno zagrevanje planete, a u  Srbiji se intenzivnije osećaju njegove posledice. Srednja godišnja temperatura Beograda je viša za 1,5 stepeni nego u periodu 1961–1990, što je praćeno sve izrazitijim toplotnim talasima pa od 10 najtoplijih godina osam je zabeleženo od 2000. godine, navodi on. Pejanović dalje kaže da temperatura i posledično povećano isparavanje dovodi do intenzivnijih padavina, pa otuda brojne poplave u svetu i kod nas. Ako pogledamo samo ovu godinu, imali smo blagu i toplu zimu, najtoplije proleće do sada. Srećom, leto je bilo toplo, kišovito, ali i veoma sparno. Usledila su dva toplotna talasa u oktobru, a jedan od njih se nastavlja i u novembru. Generalno broj, trajanje i intenzitet hladnih talasa se smanjuje. U poslednjih 18 zimskih meseci imali samo dva izrazito hladna – februar 2012. i januar 2017. što je smanjenje za 50 procenata.

Pejanović naglašava da ovi ređi hladni periodi mogu da donesu i veće problema društvu, jer se ljudi navikavaju na toplije klimatske uslove.