Majka, domaćica i ministarka

Kako uskladiti porodične i profesionalne obaveze, kako se izboriti s predrasudama i skepticizmom muških kolega – samo su neka od pitanja s kojima se suočavaju žene na najvišim političkim položajima, od kojih se očekuje da savršeno funkcionišu na sva tri bojna polja – porodičnom, bračnom i profesionalnom. I dok se od muškarca ministra očekuje da bude isključivo ministar, a ne da vodi svoju decu u obdanište i školu, na dečje rođendane i u školice baleta i tenisa, a potom ide na roditeljske sastanke i vodi dete kod lekara – u slučaju potrebe, od žene ministra se očekuje da rešava državničke probleme, a potom i školske zadatke svoje dece. Ovo su samo neki od zaključaka jučerašnjeg okruglog sto o ravnopravnosti žena, koji je organizovao potpredsednik Vlade Božidar Đelić, na kome su bivše i sadašnje ministarke i državne funkcionerke debatovale o položaju žena na srpskoj političkoj sceni.

Božidar Đelić je istakao da se u ovom sazivu parlamenta nalazi 21,8 odsto žena, što je više od proseka Evropske unije. Međutim, broj žena ministara u vladi i dalje je mali, a dame se nalaze na čelu svega četiri ministarstva u tehničkoj vladi – ministarstvu nauke, sporta i omladine, telekomunikacije i dijaspore.

Ilustrujući osnovnu razliku u položaju žene i muškarca na srpskoj političkoj sceni ministarka za socijalna pitanja u vladi Zorana Đinđića Gordana Matković istakla je da muškarac koji osvoji visoke pozicije vlasti ima podršku porodice i da je potpuno rasterećen svih porodičnih obaveza. „Meni se često dešavalo da me sin zove u dva ujutru i pita kada ću doći kući”, priseća se Gordana Matković.

Gordana Čomić, bivša potpredsednica Skupštine Srbije, istakla je da ogroman broj žena u državnoj administraciji svakodnevno obavlja veoma odgovorne poslove zbog čega ona njihov rad često poredi sa besplatnim radom domaćice koja maltene 24 časa dnevno brine o tome da su svi članovi porodice zbrinuti.

„Njihov rad bi postao vidljiv tek ako bi one stupile u štrajk, baš kao što bi porodice shvatile kako je težak posao domaćice samo ako bi one samo sedam dana odbile da kuvaju, peru, peglaju, spremaju kući i odvoze i dovoze decu iz obdaništa, škole, parka i sa rođendana... Zbog toga ja često pozivam domaćice da stupe štrajk – kako bi društvo shvatilo šta bi se desilo kada one samo nedelju dana ne bi obavljale svakodnevne kućne obaveze”, istakla je Gordana Čomić.

Snežana Samardžić-Marković, ministar za sport i omladinu, koja je u prethodnom sazivu vlade bila pomoćnik ministra odbrane, kaže da joj nije bilo jednostavno da rukovodi tipično muškim ministarstvima. „Dočekali su me sa skepsom, a ispratili sa aplauzom”, rezimira svoja iskustva u rukovođenju važnim ministarstvima i priseća se anegdote koja je usledila nakon njenog postavljenja na mesto ministra za sport i omladinu. „Nakon mog dolaska na čelo ministarstva, predsednik jednog sportskog saveza otišao je da svoj problem izloži mom kolegi ministru uz obrazloženje „Ona je žena, ne razume se u sport”. Iako žene postižu zavidne sportske rezultate, njih jednostavno nema na mestima gde se odlučuje i tim problemom treba da se pozabavi moj naslednik”, zaključila je Snežana Samardžić-Marković.

Ana Pešikan, ministarka za nauku, istakla je da se od žene na položaju očekuje da bude i majka i domaćica i ministar. „Kada je muškarac ministar, on je samo ministar, od njega se ne očekuje da decu odvozi u obdanište i školu, bavi se njihovim obavezama i organizuje kućnu svakodnevicu. U našim srednjim školama i na fakultetima ima veći broj devojaka, ali kada se dođe do doktorata ili do visokih položaja u društvu više je muškaraca – samu trećinu doktoranata čine žene”, naglasila je Ana Pešikan..

Milica Čubrilo, ministar za dijasporu istakla je da žena ministar mora više da se dokazuje i da gradi svoj autoritet, naročito ako je mlađa ili deluje mladoliko. „Mojim sagovornicima je uvek zanimljivo da li sam gospođica ili gospođa i redovno se zbune kada ja pitam za njihov bračni status. Kada sagledam celokupan status žene na političkoj sceni, mislim da nam treba još deset godina da dostignemo ravnopravnost kakvu imaju žene na zapadu”, rezimirala je ministarka za dijasporu.

Nataša Gospić, ministarka za kapitalne investicije u ženskoj vladi i članica nacionalnog saveta za rodnu ravnopravnost, podsetila je da žene u Srbiji zauzimaju položaje vlasti, ali ne i moći, ilustrujući svoju tezu podatkom da u 19 javnih preduzeća nema nijedne žene na mestu predsednika upravnog odbora i na mestu generalnog direktora. U Evropskoj uniji, poređenja radi, na mestima gde se donose odluke nalazi se trećina žena.

Milica Đilas, pomoćnica ministra spoljnih poslova, istakla je da je osnovni problem žena u politici nepostojanje potpornih sistema – radno vreme vrtića i škola nije prilagođeno njenom radnom vremenu. Ako nema podršku šire porodice, žena jednostavno ne može da ispuni sve obaveze koje se pred nju postavljaju, istakla je Milica Đilas.