Vođe u VIP loži klubova, maloletnici pred sudom

Skupština Srbije je u petak usvojila Izmene i dopune Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskoj priredbi. Javnost, međutim, nije baš uverena da će to sprečiti divljanje rulje na stadionima. Zakon koji je donet još 2003. godine je do sada više puta menjan, ali to nije donelo značajne rezultate – bakljade, tuče među navijačima i lomljenje inventara na stadionima sastavni su deo skoro svake utakmice.

Zbog huliganizma na stadionu policija je na teritoriji Srbije od januara 2015. do oktobra ove godine prekršajne prijave podnela protiv 402 osobe, pokazuju podaci MUP-a dostavljeni „Politici”. Većina ovih izgrednika je i osuđena, pokazuje statistika koju nam je dostavio beogradski Prekršajni sud. Naime, od 1. januara 2015, zaključno s krajem jula ove godine, prekršajno je osuđen 301 huligan. Oslobođeno je njih osam, dok je u šest slučajeva postupak obustavljen.

Huliganima su najčešće izrečene novčane kazne od 50.000 dinara (u 236 slučajeva) ali je bilo i zatvorskih od 30 dana, doduše svega u 25 slučajeva. Izgrednici su, prema podacima ovog suda, uglavnom osuđeni zbog unošenja ili korišćenja pirotehnike, unošenja i konzumiranja alkohola na stadionu, bacanja predmeta na teren ili u gledalište i zbog preprodaje ulaznica.

Ipak, među osuđenim huliganima u protekle tri i po godine uglavnom nema vođa navijača, kao ni istaknutih članova navijačkih grupa, čije je hapšenje jedan od preduslova za mirne tribine. Pritvarani su, međutim, mahom oni nepoznati javnosti i po pravilu su mlađe životne dobi.

Zanimljivo je i da je među 301 kažnjenim u istom periodu samo tri povratnika. Među kažnjenima su i 23 maloletnika kojima je u 15 slučajeva izrečen ukor, a u osam slučajeva neka od propisanih vaspitnih mera.

Sudija Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, uveren je da će Izmene zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskoj priredbi doprineti višem stepenu bezbednosti na utakmicama.

Marinović za „Politiku” ocenjuje da će kažnjavanje recimo posedovanja pirotehnike u dolasku ili odlasku sa stadiona, konzumiranja alkohola i maskiranja lica ili pokušaja unošenja ili isticanja obeležja kojima se vređaju nacionalna, rasna i verska osećanja preventivno delovati na potencijalne učinioce prekršaja.

Na pitanje zbog čega dosadašnje zakonske odredbe nisu dale očekivane rezultate, sudija kaže da pojedina nedozvoljena ponašanja nisu zakonom bila kažnjiva, pa se huligani nisu ni ustručavali da ih čine.

(Foto N. Negovanović, grafikon B. Knežević)

Takođe, Marinović je uveren da će ograničavanje da se jednom licu ne može prodati više od četiri ulaznice (do sada je bilo sedam) omogućiti lakšu evidenciju osoba koje su kupile karte, a tako i onih koji prisustvuju sportskom događaju.

„Davanje ovlašćenja komunalnoj policiji da može da nadzire prodaju alkoholnih pića rasteretiće policiju koja će moći više da se posveti poslovima očuvanja bezbednosti”, smatra naš sagovornik.

Kao jedna od mera koja je trebalo da doprinese većoj efikasnosti procesuiranja huligana, podsetimo, pre nekoliko godina uvedeno je da prekršajne sudije dežuraju na stadionima. Sudija Marinović se i sam često nalazi na tribinama stadiona, sankcionišući na licu mesta sve one koji se ogluše o zakon.

On kaže da godinama već postoji praksa da sudija prekršajnog suda bude aktivno angažovan na utakmici, posebno kada je reč o onoj s povećanim rizikom.

„Često je uz njega prisutan i predstavnik nadležnog javnog tužilaštva. To svakako doprinosi boljoj organizaciji a naročito proceni da li je ono što se desilo kažnjivo i, ako jeste, da li je krivično delo ili prekršaj”, navodi sudija.

Kod nas, međutim, ukazuje on, još nije uvedena praksa, koja postoji u nekim evropskim zemljama, da se postupak protiv izgrednika vodi na samom sportskom objektu, u sudnici na stadionu. „Ali ne isključujem mogućnost da će i to biti ukoliko se nasilje na sportskim priredbama poveća”, kaže sudija.

Trenutno se uloga sudije koji dežura na utakmici sastoji u tom da, u saradnji s tužilaštvom i policijom, utvrdi da li je došlo do kršenja zakona i o tome izvesti dežurne sudije u sedištu nadležnog prekršajnog suda.

Da nove mere za sprečavanje nasilja u sportu nisu revolucionarne, ali mogu da unaprede bezbednost i spreče govor mržnje na utakmici, pod uslovom da se primenjuju u praksi, smatra Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„One nisu drastične, kao na primer zabrana klubovima da učestvuju na evropskim takmičenjima u određenom periodu ili doživotna zabrana prisustvovanja utakmici”, kaže za „Politiku” Đorđević. Nove mere, mišljenja je Đorđević, ipak neće same po sebi sprečiti huliganizam.

„Za rešavanje ovog višedecenijskog problema potreban je jasan institucionalni odgovor koji podrazumeva neselektivnu primenu zakona, otklanjanje bilo kakve sumnje uvezanosti politike i huligana, sudsko rešavanje nasilnih incidenata na sportskim mečevima i izvan njih u kojima su učestvovali vođe navijačkih grupa, oštrija kaznena politika koja će da odvraća buduće prestupnike, kao i utvrđivanje razloga nesprovođenja strategije za sprečavanje nasilja na sportskim priredbama i definisanje jasne uloge Nacionalnog saveta za sprečavanje negativnih pojava u sportu”, tvrdi Đorđević.

Većina prekršaja – organizatora

Po Zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama od januara 2015. do oktobra ove godine policija je evidentirala 1.261 prekršaj, od čega je 701 ili 55 odsto njih počinjeno u Beogradu.

Od ukupnog broja, u 859 slučajeva (68 odsto) reč je o organizatorima sportskih priredbi, savezima, klubovima. Dok je prekršajna prijava podneta protiv 402 osobe.

Huligani ipak u policiji za vreme utakmice

Prekršajni sud u Beogradu je od 1. januara 2015. do avgusta ove godine izrekao 143 mere zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama osuđenim huliganima, pokazuju podaci ovog suda dostavljeni „Politici”. U većini slučajeva su izrečene mere u trajanju od jedne godine, ali ima i nekoliko dvogodišnjih.

Zakon o prekršajima, podsetimo, predviđa da ova mera traje od jedne do osam godina, a njena osnovna svrha je da otkloni mogućnost da osuđeni ponovi prekršaj.

Dok građani i javnost imaju utisak da se ova zakonska odredba ne primenjuje u potpunosti, sudija Milan Marinović smatra da se zabrana prisustvovanja sportskoj priredbi primenjuje u punoj meri, ali da je problem u otežanom načinu njenog sprovođenja.

„Propisivanje, kao alternativne uz postojeću, obaveze da se osuđeni kojem je izrečena ova mera javi nadležnom policajcu i obavesti ga gde će biti u vreme održavanja utakmice moglo bi mnogo da doprinese njenom efikasnijem sprovođenju”, mišljenja je sudija. I, kako kaže, nada se da će prilikom neke buduće izmene zakona ovo biti uzeto u obzir.

(Foto I. Veselinov)

U praksi, trenutno, to izgleda ovako: učinilac prekršaja, odnosno krivičnog dela, mora da se neposredno pre početka održavanja utakmice lično javi policajcu u područnoj policijskoj upravi, odnosno stanici gde se u tom trenutku zatekao. Pored toga, on mora i da boravi u njihovim prostorijama za vreme održavanja sportske priredbe.

Marinović kao pozitivno navodi i to da je u predlogu izmena zakona predviđena i kazna zatvora od 30 do 60 dana za nepoštovanje izrečene zaštitne mere.

Ova mera se obavezno izriče osuđenom po Krivičnom zakoniku Srbije za nasilničko ponašanje na sportskim priredbama ili javnom i ona ne može biti kraća od jedne godine niti duža od pet godina. A za njeno kršenje propisana je novčana ili zatvorska kazna do šest meseci.

Zabrana prisustvovanja utakmici

*2015 – 53 mere

*2016 – 54 mere

*2017 – 24 mere

*Prvih šest meeci 2018 – 12 mera

Tek če­tvr­ti­na pred kri­vič­nim su­dom 

Osim Za­ko­na o spre­ča­va­nju na­si­lja i ne­do­lič­nog po­na­ša­nja na sport­skim pri­red­ba­ma, hu­li­ga­ni se pro­ce­su­i­ra­ju i po Kri­vič­nom za­ko­nu, čla­nu 344a. Oba ova za­ko­na su stro­ža od ita­li­jan­skog ali i od en­gle­skog, po­zna­tog po ri­go­ro­zno­sti ko­ja je za­ve­la red po­sle tra­ge­di­je na „Hej­se­lu” 1985. go­di­ne.

Po ita­li­jan­skom za­ko­nu, re­ci­mo, za na­si­lje, tu­ču, lo­mlje­nje i pa­lje­nje ba­klji pro­pi­sa­no je do pet go­di­na za­tvo­ra, dok srp­ski Kri­vič­ni za­kon pred­vi­đa ka­znu od tri do 12 go­di­na ro­bi­je.

Pre­ma po­da­ci­ma MUP-a Sr­bi­je, ko­ji su do­sta­vlje­ni „Po­li­ti­ci”, od ja­nu­a­ra 2015. do ok­to­bra ove go­di­ne, po­li­ci­ja je u Sr­bi­ji pod­ne­la kri­vič­ne pri­ja­ve po ovom čla­nu pro­tiv 1.043 oso­be za ukup­no 646 kri­vič­nih de­la. Vi­še od 10 od­sto po­či­ni­la­ca (122) je­ste ma­lo­let­no.

Za­ni­mlji­vo je me­đu­tim da Be­o­grad, ka­ko se to do sa­da mi­sli­lo, ipak ne do­mi­ni­ra po bro­ju uči­ni­la­ca ovih kri­vič­nih de­la. Po­da­ci po­li­ci­je po­ka­zu­ju da su kri­vič­ne pri­ja­ve pod­ne­te pro­tiv 174 uči­ni­o­ca sa te­ri­to­ri­je glav­nog gra­da, što je oko 16 od­sto od ukup­nog bro­ja. S dru­ge stra­ne, ma­li broj be­o­grad­skih hu­li­ga­na za­vr­ši pred su­dom bu­du­ći da je op­tu­že­na tek če­tvr­ti­na njih.

Pre­ma po­da­ci­ma Vi­šeg jav­nog tu­ži­la­štva ko­ji su do­sta­vlje­ni „Po­li­ti­ci”, od 1. ja­nu­a­ra 2015. za kri­vič­no de­lo na­sil­nič­ko po­na­ša­nje na sport­skoj pri­red­bi ili jav­nom sku­pu op­tu­že­no je 45 oso­ba. Ko­li­ko je njih osu­đe­no u ovom pe­ri­o­du ni­smo us­pe­li da sa­zna­mo u be­o­grad­skom Vi­šem su­du. 

No­vi pre­kr­ša­ji i od­red­be

*Za­bra­njen je po­ku­šaj uno­še­nja u sport­ski obje­kat ili is­ti­ca­nje u nje­mu obe­lež­ja ko­ji­ma se vre­đa­ju na­ci­o­nal­na, ra­sna, ver­ska ose­ća­nja ko­ji­ma se iza­zi­va mr­žnja ili ne­tr­pe­lji­vost (pre pred­lo­že­nih iz­me­na bi­lo je ka­žnji­vo sa­mo uno­še­nje u sport­ski obje­kat).

*Za­bra­nje­no je po­se­do­va­nje pi­ro­teh­ni­ke, pred­me­ta i sred­sta­va ko­ji­ma mo­že da se ugro­zi bez­bed­nost u do­la­sku ili od­la­sku sa utak­mi­ce. 

*Za­bra­nje­no je ma­ski­ra­nje li­ca u slu­ča­ju na­si­lja.

*Za­bra­nje­na je pro­da­ja ili kon­zu­mi­ra­nje al­ko­hol­nih pi­ća u sport­skom objek­tu ili na uda­lje­no­sti do jed­nog ki­lo­me­tra od sre­di­šnje tač­ke te­re­na u Be­o­gra­du, Kra­gu­jev­cu, Ni­šu i No­vom Sa­du, a u osta­lim me­sti­ma do 300 me­ta­ra za vre­me odr­ža­va­nja utak­mi­ce va­zdu­šnom li­ni­jom.

*Za­bra­njen je na­pad na uče­sni­ke utak­mi­ce ili uče­stvo­va­nje u tu­či.

*Mi­li­on do dva mi­li­o­na di­na­ra pla­ti­će or­ga­ni­za­tor ako ne an­ga­žu­je re­dar­sku slu­žbu, ne obez­be­di vo­đe­nje evi­den­ci­ja o pro­da­ji ula­zni­ca za MUP.

*Za­tvor od tri­de­set do 60 da­na, ili nov­ča­na ka­zna od 50 do 150.000 di­na­ra, pred­vi­đe­na je za fi­zič­ki na­pad na uče­sni­ke, uni­šta­va­nje imo­vi­ne, po­se­do­va­nje pi­ro­teh­ni­ke, ma­ski­ra­nje pri­li­kom na­si­lja.

*Or­ga­ni­za­tor mo­ra da otvo­ri ka­pi­je naj­ka­sni­je dva sa­ta pre po­čet­ka utak­mi­ce, a pri­li­kom or­ga­ni­za­ci­je osta­lih ma­ni­fe­sta­ci­ja – sat vre­me­na ra­ni­je.

*Or­ga­ni­za­tor mo­ra da an­ga­žu­je pri­vat­no obez­be­đe­nje za odr­ža­va­nje re­da na me­đu­na­rod­nim, pri­red­ba­ma po­ve­ća­nog ri­zi­ka kao i do­ga­đa­ji­ma naj­vi­šeg ran­ga na­ci­o­nal­nih ekip­nih sport­skih tak­mi­če­nja.

*Klu­bo­vi će mo­ra­ti da do­sta­ve po­li­ci­ji ime, pre­zi­me i JMBG sva­kog na­vi­ja­ča ko­ji ku­pi ula­zni­cu, a je­dan na­vi­jač mo­že da ku­pi naj­vi­še če­ti­ri kar­te.

*Po­li­ci­ja će, a ne re­dar­ska slu­žba, spre­ča­va­ti ulaz na sta­di­on (sport­ski obje­kat) hu­li­ga­nu ko­me je iz­re­če­na me­ra za­bra­ne pri­su­stvo­va­nja sport­skim pri­red­ba­ma.