Francuska štampa se posipa pepelom

„Zabrljali smo”, izjavio je visoki član protokola Jelisejske palate za „Figaro” i tako, u dve reči, opisao šta se desilo tokom obeležavanja stote godišnjice od potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu. Protokol francuskog predsednika smestio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića izvan zvanične tribine i van dometa televizijskih kamera, a „Figaro” navodi da je to neprihvatljiv propust, s obzirom na to da je Srbija u Velikom ratu izgubila „1,2 miliona svoje dece”, prenosi Tanjug.

Konstatovano je da je Makron bio okružen predstavnicima savezničkih sila, ali su pored njega bili predsednici Bugarske i Turske, kao i kancelarka Nemačke, iako su pre sto godina bili neprijatelji. Za to vreme, kako navodi list, jedan čovek, iako rastom ogroman, skrajnut je da niže nije moglo biti i postavljen da sedi među niže rangiranim ministrima, diplomatama i drugim zvaničnicima. „Tu Srbiju, sa njenim istorijskim žrtvama, Francuska je ponizila 11. novembra. Možemo samo da zamislimo kako se Aleksandar Vučić osećao dok je gledao osmehnute, između Trampa, Putina i Makrona, ozloglašenog Redžepa Tajipa Erdogana ili Hašima Tačija, predsednika (Kosova) zemlje koju Srbija ne priznaje i koja je 1914. bila tek oblast u sastavu Srbije.”

Tekst je potpisao zamenik direktora „Figaroa” Žan-Kristof Buison, inače odličan poznavalac Beograda i Srbije (između ostalog napisao je i knjigu „Roman o Beogradu”), pa mu nije bilo teško da podseti da je Srbija „zemlja zbog koje je Francuska ušla u rat 1914. godine i u savez i zbog diplomatije i geopolitike, ali i zbog istorijskih veza”. Podsetio je Buison Francuze i na to da su 1389. godine zvona crkve Notr Dam „zvonila u znak pozdrava onome što se smatralo pobedom srpskih hrišćana nad otomanskim muslimanima u Kosovskoj bici”. Podsetio je i na vojne veze i na činjenicu da je u 19. veku u Srbiji čak postojao ministar rata koji je bio Francuz – Ipolit Monden, kao što je podsetio i na ekonomske veze: „1914. godine četiri petine srpskog duga bilo je u francuskom kapitalu, koji je investiran u rudnike, železnice i banke u zemlji”.

Buison podseća da je Srbija od prošle godine „umnožila ceremonije, omaže i manifestacije koji odaju počast jednom toplom prijateljstvu i drugarstvu u zajedničkim borbama, čiji su simbol hiljade grobova francuskih i srpskih vojnika na grobljima u Solunu, Monastiru, Skoplju ili Beogradu – svim teritorijama koje su Srbi i Francuzi zajedno oslobodili  na istočnom frontu”. On opisuje Srbiju kao zemlju koja je pre jednog veka toliko dirnula Francuze mučeništvom kroz koje je prošla zbog austrougarskih, nemačkih i bugarskih trupa, ali i zbog „albanskih bandita koji su mučili njenu vojsku za vreme povlačenja u zimu 1916. godine”, da su desetine komiteta za pomoć i humanitarnih asocijacija uspostavili „Dane Srba” kako bi novac, odeću i hranu skupljali i slali u „zemlju heroja”. Podseća Buison i na kralja Petra Karađorđevića, koji je toliko voleo Francusku da je bio deo njene vojske 1870. godine (u puku Legije stranaca) u borbi protiv Prusa, zatim na prvu pobedu (Cerska bitka). Podseća i na to da je Srbija pre četiri godine bila pozdravljena simpozijumima na Sorboni i objavljivanjem desetina knjiga (među kojima je i strip „Avanture malog srpskog vojnika”) i brošura koje hvale „ovaj mali narod po imenu, ali veliki po duši”, uz tekstove Apolinera, Pjera Lotija ili Edmona Rostana.

Takvu zemlju, „koja je posle rata postavila maršala Franše d’Eperea za vojvodu njene vojske i počasnog građanina Beograda, čijem oslobađanju je on doprineo, zemlju sa svim njenim patnjama, bolovima i žrtvama podnetim za savezničke ciljeve, Francuska je odlučila da ponizi 11. novembra”, konstatuje Buison u „Figarou”.

On ukazuje da 6. decembra Emanuel Makron dolazi u Beograd, da mu je Vučić obećao „grandiozan doček” i poručio da Srbija neće „zabrljati”. Ovoga puta Francuska će se osetiti poniženom, zaključeno je u tekstu. U oštroj kritici pridružio im se i list „Opinion”, koji je objavio, između ostalog, da se Makron ne bavi pomirenjem na Balkanu, kao i da tokom posete Srbiji i Albaniji neće otići na Kosovo.