Matematičari bi da Alasova kuća postane legat

Mihailo Petrović Alas, jedan od najvećih naučnika koje je Srbija imala, zaslužio je legat, pogotovo što se u ovoj godini obeležava 150 godina od njegovog rođenja, tvrdi dr Vojislav Andrić, predsednik Društva matematičara Srbije. Povod za ovo podsećanje na osnivača i rodonačelnika srpske matematičke škole zapravo je nedavno objavljen oglas o prodaji njegove kuće na Kosančićevom vencu 22. Po rečima Andrića, ovaj značajan spomenik kulture, o kome brine Beogradski zavod za zaštitu spomenika, mogao bi već sutra, ako ga kupi neki „nekulturni bogataš”, da postane luksuzna spavaonica, hostel, restoran ili ko zna šta već.

– Mi iz Društva matematičara Srbije smatramo da je povodom veka i po od rođenja Mihaila Petrovića učinjeno mnogo da se od zaborava sačuvaju neobični lik i njegovo svestrano delo, ali i da je neophodno da to delo učinimo trajno prisutnim u našoj nauci, kulturi i obrazovanju mladih naraštaja. Zato predlažemo da se njegov porodični dom na Kosančićevom vencu pretvori u legat Mihaila Petrovića Alasa, što bi značilo da postane prostor koji će trajno čuvati uspomenu na čoveka koji je ostavio nesvakidašnji i trajan trag u našoj nauci i kulturi – objašnjava dr Vojislav Andrić.

Skupština Beograda je, obnavljajući staro gradsko jezgro, pre nekoliko godina finansirala renoviranje fasade kuće Mihaila Petrovića Alasa , sagrađene po planovima arhitekte Petra Bajalovića 1912. Proglašena je za spomenik kulture 1966. godine jer je u njoj, između ostalog, Alas do smrti 1943. godina napisao oko 500 naučnih dela. Matematičari su već i osmislili kako bi 600 kvadrata na Kosančićevom vencu, gde je Alas živeo s majkom, sestrom i zetom, a potom godinama i sam, moglo da se iskoristi.

– Legat bi zato trebalo da ima stalnu muzejsku postavku o Mihailu Petroviću Alasu, s panoima, mnoštvom fotografija, dokumenata, patenata, njegovih ličnih stvari, ali i matematičku biblioteku, salu za manje matematičke skupove, malu matematičku knjižaru. I što je najvažnije, odisao bi duhom koji je bio karakterističan za Miku Alasa i njegovo vreme – predlaže dr Andrić i pominje mnoge skupove posvećene čuvenom matematičaru, inače svetskom putniku i svestranoj ličnosti, koji je baveći se ribolovom, između ostalog, napisao ozbiljne istraživačke radove o ribama, recimo jeguljama.

– Sve čime se bavio, radio je ozbiljno. Zamislite čoveka koji je napisao 300 naučnih radova iz matematike, što mu nije smetalo da stigne do Severnog pola ili sedne da uradi najpotpuniju studiju o životu jegulja – navodi naš sagovornik neke detalje iz bogate Alasove biografije, tvrdeći da bi danas retko ko to mogao sve da postigne.

– Njemu u čast Srpska akademija nauka i umetnosti, Matematički institut, Matematički fakultet, Društvo matematičara Srbije, u ovoj godini, organizovali su izložbu „Mihailo Petrović Alas – rodonačelnik srpske matematičke škole” i Naučni skup „Mihailo Petrović Alas – život, delo, vreme”, a u toku je priprema monografije i zbornika radova s ovog skupa. Prigodni programi su tokom proleća organizovani na univerzitetima u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu – napominje dr Vojislav Andrić.

Matematičari, dakle, kreću u akciju da naučnikova kuća, sada u privatnom vlasništvu, sačuva uspomenu na Mihaila Petrovića i sve što je uradio.

– Sigurni smo da će našu ideju podržati SANU, Matematički institut, Matematički fakultet, Matematička gimnazija, Muzej nauke i tehnike kao i naučna i kulturna javnost Srbije. Verujemo i da će se Ministarstvo kulture, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i grad Beograd zainteresovati za našu ideju i učiniti odgovarajuće korake da zajedničkom akcijom naš predlog postane stvarnost i legat Mihaila Petrovića Alasa postane novo kulturno i turističko bogatstvo Beograda i Srbije – nada se predsednik Društva matematičara Srbije.