Niz grešaka francuskog protokola

Protokol francuske vlade, koji je određivao gde će sedeti visoki gosti pred Trijumfalnom kapijom, imao je niz promašaja, nedozvoljenih za jednu ozbiljnu zemlju. U pariskom zamešateljstvu, najgore je – mnogi misle, očekivano – prošla Srbija, kojoj je istorija priznala ogroman doprinos pobedi saveznika, plaćen gubitkom 1,3 miliona stanovnika. Njen predsednik dobio je stolicu daleko od mesta na kojem su sedeli lideri ostalih zemalja najzaslužnijih za pobedu u Velikom ratu. Blizu domaćina Makrona, Putina i Trampa gde je, „po zemaljskoj i nebeskoj pravdi i istini”, trebalo da se nađe Vučić, „posađen” je Hašim Tači, lider Kosova, zemlje nepostojeće u vreme Prvog svetskog rata i, za Ujedinjene nacije, nepostojeće i danas.

Teško je, zaista teško, verovati ambasadoru Mondoloniju, i zato što je bolje mesto od Vučićevog imala i Kolinda Grabar Kitarović, danas predsednica zemlje koja je u Prvom svetskom ratu bila pokrajina u sastavu Austrougarske, koja je 1918. godine položila oružje pred ešalonima pobednika u kojima su visoko bile dignute ratne zastave i male i teško ranjene Srbije.

Na zaključak da ovaj ružni niz gafova francuskog protokola nije bio slučajan upućuje i kačenje zastave samoproglašenog Kosova u Crkvi Notr Dam, pored znamenja 20 država učesnica Prvog svetskog rata, a drugi gaf je uguravanje Hašima Tačija, lica sa poternica, u prvi plan na Mirovnom forumu, održanom odmah posle proslave u Parizu.

Predsednik Srbije je, uz neskriven gnev, izdržao parisko poniženje, a onda i javno prihvatio izvinjenje odaslato od ambasadora Mondolonija. Vučićev narod, ti ponosni Srbi, ne pokazuju toliku velikodušnost i žale, iskreno žale što je Francuska, nekadašnji ratni saveznik, još jednom pokazala da su joj neki drugi preči i važniji od Srba koji su, na istoj strani sa Francuzima ginuli u oba najveća rata minulog veka.

Možda je skori dolazak francuskog predsednika Emanuela Makrona u Beograd prava prilika da se Srbi umire i ova najnovija ružna epizoda u srpsko-francuskim odnosima izbriše. Pošto je Vučić Makronu, u skladu sa tradicijom srpskog naroda, obećao toplu dobrodošlicu, postaje zanimljivo šta će Makron poručiti Srbiji, kad mu ponudi hleb i so. Bilo bi lepo, baš bi bilo lepo, da pred Spomenikom zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu učini i kaže nešto čime bi podsetio na Vilija Branta! I da tako demantuje sve brojnije Srbe koji govore da je to spomenik prijateljskoj Francuskoj koje više nema.

Jovo Vuković, Novi Beograd