Da li je nestao slobodarski duh

Užice – Prepuna je bila sala užičkog čitališta na promociji nove knjige „Kuća za junake”, Aleksandra Laleta Milosavljevića, doajena lepe zavičajne književne reči, kao i teatarskog života u ovom gradu. Ni 83 godine nisu mu bile teret da sačini roman, na prvi pogled drukčiji od onih na kakve je čitateljstvo od njega naviklo.

Prepoznatljiv po opisima stare užičke varoši, lirskim slikama reke i okoline, zanimljivih i duhovitih ljudi, sada je, ne odustajući od opisa dragog mu grada, ozbiljnije progovorio o junaštvu s pogledom na prošlost naselja Koštica u kome je odrastao i živote članova svoje porodice, iz koje po čuvenju prednjači njegova sestra narodni heroj Dana Milosavljević.

Pamti Lale svoje pretke junake u minulim ratovima, život ispunjen nadama, pogibijama i rađanjima slobode, piše o slobodarstvu kao idealima mnogih, predratnoj „crvenoj Koštici”, o istaknutim kućama Milosavljevića, Penezića, „crvenog Spasoja” i drugim...

Opisuje sećanja na vreme Užičke republike, pa i godine patnji kad je nemački okupator ponovo zauzeo nakratko oslobođeno Užice. Beleži da je njegova sestra Dana, koja je sa svega 16 godina otišla u rat a vratila se kao partizanski oficir, tokom celog svog herojskog vojevanja sa sobom u jednom malom albumu nosila njegovu fotografiju. „Ja sam tako sa mojom sestrom učestvovao u ratu, čuvao je da mi se vrati, hvalio se među drugovima”, opisao je sada Lale, premlad tada da bi ratovao.          

Danas on s merom i razumevanjem novog vremena, iz ličnog ugla gledanja, piše o tim ratnim vremenima i junaštvu. Pita se, ipak, u knjizi šta se to dogodilo sa slobodarstvom, onim vrednostima na kojima su generacije kroz vekove vaspitavane:

„Ispričane atmosfere u kojima odrasta jedna generacija koja je skoro istovremeno ukoračila u Drugi svetski rat i prve razrede osnovne škole ili nekadašnje gimnazije, negovale su našu duhovnost i naš moral. Duh srpske junačke poezije ostao je večita hrana uzletima svake nove generacije, postojana za sva vremena. Iz turskog ropstva uspinjali su se do slobode naši junački preci i u boj kretali sa usklikom na usnama: ’Za krst časni i slobodu zlatnu!’ Ginuli su i u Velikom ratu: ’Za kralja i otadžbinu!’ Umirali u Narodnooslobodilačkoj borbi protiv rata i fašizma, protiv nemačkog okupatora, pozdravljali se rečima: ’Smrt fašizmu, sloboda narodu!’ Sadašnje vreme novim generacijama nudi zatamnjenu sliku minulog da se razuman i mlad čovek može upitati – da li je bilo Narodnooslobodilačke borbe, ili će u strahu pristajati na istoriju laži.”

O knjizi „Kuća za junake”, čiji je izdavač Narodni muzej Užice, na promociji je pročitano prigodno slovo Danice Diković Ćurguz, a o naročitom daru Laletovog pripovedanja ovom prilikom je govorio hrvatski novinar i pozorišni kritičar Bojan Munjin. – Čitajući „Kuću za junake” kao da se vraćamo u davno vreme kad su se kraj drvenog stola, u zajedništvu, pričale priče koje se svakog od nas tiču. A danas često ne znamo ni ko nam je prvi komšija, ni šta ga muči, a ako to i znamo, nije nas briga – rekao je uz ostalo Munjin.