Prinčevski pojas za spasavanje

Kada se posle molitve nekog od petaka pred okupljenom masom sablja sruči na glave Saudijaca koji su u Rijadu označeni kao „odmetnuti” egzekutori novinara Džamala Hašogija, princ Muhamed bin Salman smatraće da je pravda zadovoljena.

Prestolonaslednik je nedavno grupi američkih protestantskih lidera obećao da će odgovorni za ovaj „gnusni zločin” biti kažnjeni, pa očekuje da zaćute „neprijatelji” kraljevine koji ne odustaju od optužbe da je upravo mladi naslednik trona taj koji je naručio i odobrio ubistvo u Istanbulu.

Rijad je prvo nemušto tvrdio da je novinar izašao iz konzulata da bi potom saopštio da je u zgradi umro. Zatim je potvrđeno da je ubijen da bi se konačno priznalo da je smaknuće planirano tri dana pre nego što je izvršeno 2. oktobra.

Tako se stiglo do zahteva za smrtnu kaznu za petoricu Saudijaca, a još šest osoba je optuženo za ubistvo koje je, po zvaničnom saudijskom tumačenju, na licu mesta naredio vođa tima poslatog da Hašogija vrati za domovinu iz koje je pobegao 2017. i nastanio se u SAD gde je bio kolumnista „Vašington posta”.

Rijad pokušava da limitira domete najveće političke krize poslednjih decenija, a svi napori usredsređeni su da se dokaže da princ Salman – de fakto vladar – nema veze s egzekucijom njegovog kritičara. Pošto je, kako se očekivalo, našao žrtvene jarce, saudijski tužilac demantuje da je zločin izvršen uz prestolonaslednikovo znanje, ali trake koje poseduje turska policija govore nešto drugo.

U telefonskom pozivu iz Istanbula odmah pošto je Hašogi zadavljen pa potom raskomadan, pripadnik tima za likvidaciju – bezbednjak koji je često putovao sa princom – telefonira nekom od Salmanovih saradnika u Rijad poručujući mu da „bosu” prenese da je operacija završena.

Retko ko sumnja ko je „bos”. Turska istraga princa meteorske karijere od starta povezuje sa brutalnim ubistvom. Predsednik Redžep Tajip Erdogan je izjavio da naredbodavce treba tražiti u najvišim krugovima vlasti precizirajući da ne misli na kralja Salmana, što militantnog MBS, kako je poznat po inicijalima, ostavlja kao prvoosumnjčenog. „Mora da bude utvrđeno ko je izdao naredbu za ubistvo”, rekao je Erdogan, odgovarajući na prethodno obećanja princa Salmana da će slučaj „biti razjašnjen”.

Turska, gde je obustavljena potraga za ostacima Hašogijevog tela – pretpostavlja se da je rastopljeno kiselinom – poslala je u međuvremenu audio-snimak koji dokumentuje ubistvo za Saudijsku Arabiju, SAD, Francusku, Britaniju i Nemačku.

Zapad od Saudijaca zahteva da sarađuju u istrazi. Donald Tramp i Emanuel Makron složili su se tokom nedavnog susreta u Parizu da Saudijska Arabija rasvetli događaje vezane za Hašogijevu smrt. „Potpuno je neprihvatljivo da su sve okolnosti ubistva i dalje nejasne”, poručio je u Rijadu šef britanske diplomatije.

Trampova administracija je, u prvom konkretnom reagovanju na ubistvo, pribegla sasvim retkom kažnjavanju kraljevine, pa su uvedene sankcije za 17 Saudijaca, među njima bivšem prinčevom savetniku i generalnom konzulu u Istanbulu.

Norveška je posle Nemačke druga zemlja koja je suspendovala prodaju oružja Saudijskoj Arabiji dok se slučaj ne razreši.

Pritisci se uvećavaju, a princ se bori za svoj politički život. Što je međunarodna zajednica uverenija da on stoji iza zločina, on užurbanije traga za pojasom za spasavanje. Kao nekom ko ima neskrivenu ambiciju da predvodi Arape i da upravlja svim muslimanima sveta, neophodna mu je podrška koju traži u SAD, a preko njih i Izraela.

Vašingtonu i Tel Avivu princ je potreban kao strateški saveznik u suprotstavljanju Iranu, neko ko bi obezbedio postupno otopljavanje odnosa između Izraela i njegovih arapskih suseda i Palestince ubedio da prihvate Trampov mirovni plan poznat kao „Posao veka”.

Lideri dve zemlje neskriveno priželjkuju da istraga ne dopre do Bin Salmana, pa dok osuđuju zločin u Istanbulu, pokazuju da su skloni da veruju prinčevom opisu Hašogija kao „opasnog islamiste”. Uočljivo je insistiranje da se ubistvo odvoji od značaja Saudijske Arabije kao strateškog partnera.

Dokle je MBS spreman da ide u igri sopstvenog političkog preživljavanja? To niko ne zna, ali zid tišine koji princ oko sebe gradi nije tako bezbedan kako naslednik trona kuće Sauda misli. Kako bi cena ćutanja i prikrivanja mogla da bude visoka, princ je spreman da žrtvuje sve i svakoga kako bi izbegao optužnicu.

Prema nekim bliskoistočnim izvorima, MBS je nagovarao Netanijahua da obnovi operacije u Gazi kako bi se pažnja svetske javnosti odvratila od slučaja „Hašogi”. Pominje se i pokušaj Erdoganovog smirivanja tako što bi Saudijska Arabija kupila vojnu opremu u Turskoj.

Očekivano svaljivanje odgovornosti na egzekutore poslate iz kraljevine da ućutkaju kritičara prinčeve autoritarne vlasti neće mnogo pomoći mladom princu čija politička zvezda ubrzano tamni.

Gurui političkog marketinga teško uspevaju da ispoliraju Bin Salmanov portret kao reformatora u vremenima kada svet princa doživljava kao okrutnog tiranina. U Rijadu strahuju da se omča steže i da u tome prednjači Turska, čiji predsednik ima ambiciju da smanji uticaj Saudijaca na Bliskom istoku i da bude predvodnik islamskog sveta.

Erdogan zasad briljantno vodi svoju geostratešku igru, ali Ankara teško da može sama da ukloni princa. Neophodna je saglasnost Vašingtona gde počinju da uviđaju da je prestolonaslednik ne samo nepredvidivo „opasan” već i nedopustivo bahat – što dokazuje amaterizam Hašogijevog ubistva.

Muhamed bin Salman je sam uništio najveći deo političkog kapitala koji je imao, pa mu se moguće odbrojavaju dani, samo dok se ne obezbedi da dvorska smena ne utiče na stabilnost američkog strateškog saveznika.