Kad zagusti – žuti metal

Agencije su pre nekoliko dana izvestile da su iranske vlasti pogubile takozvanog sultana kovanica i njegovog saučesnika zbog sakupljanja dve tone zlatnih novčića i manipulacija na valutnom tržištu. Vahid Mazlumin i njegov saučesnik Muhamed Ismail Gasemi obešeni su, a prethodno su bili osuđeni za manipulacije na tržištu „čvrstih” valuta. Iranci su počeli da skupljaju zlatne novčiće i druge aktive koje se smatraju sigurnim utočištem nakon što je lokalna valuta proteklih meseci zabeležila pad vrednosti usled obnavljanja američkih sankcija Iranu.

Dakle, kad u ekonomiji zagusti svi oni koji imaju para pribegavaju onom čemu vrednost ne pada. A to je zlato, pa i švajcarski franak. U oba slučaja njihova vrednost, u novija vremena, počela je da raste s krizom.

To i te kako znaju oni koji su uzeli kredite indeksirane u švajcarcu. Cena zlata počela je da raste 2009. godine s početkom krize, tada je bila 734 dolara za uncu (jedna unca 28,34 grama). Maksimum je dostignut između 2011. i 2013. godine, kada je unca iznosila 1.900 dolara. Sada je cena zlata na nivou od 1.200 dolara po unci.

Od 2000. godine zlatu je cena skočila 317 odsto. Za žuti metal važi da čuva realnu vrednost imovine. Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da je zlato večiti novac.

– Ne bih kupovinu zlata nazvao investiranjem. Ono donekle čuva vrednost kapitala kao slika, nekretnine, antikviteti. Ne može se reći da treba ulagati u to, niti da ne treba jer mu cena i raste i pada. Nije lako prognozirati kuda ide. Ne treba se čuditi što je cena zlata na berzama porasla 300 odsto za pomenuti period jer svemu raste cena zato što valute devalviraju zbog inflacije – kaže Kovačević.

Da će uvek u svetu biti tražnje za zlatom naš sagovornik slikovito pokazuje time što su strane kompanije zainteresovane za nalazište bakra Čukaru Peki jer gde ima bakra tu je i zlato. Rezerve zlata su još neistražene za razliku od, na primer, zemljišta koje je ograničen resurs, a stanovništva na planeti je sve više, kaže ovaj sagovornik.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je ulaganje u zlato aktuelno zbog najava nove svetske krize.

– Prokletstvo novca je da onaj ko ga ima želi da zadrži to bogatstvo. U svetu ništa nije sigurno, ali smatra se da su jedine sigurne investicije za očuvanje vrednosti imovine zlato i švajcarski franak – kaže Savić.

Svuda u svetu, pa i kod nas, u prometu je mala količina zlata. Ko je ljubitelj zlata kao investicije može da kupuje zlatni nakit (mada bi mnogi rekli da kada se prodaje ima smešnu cenu), ili u takozvano investiciono zlato, a to su novčići, odnosno dukati i pločice ili, kako ih u narodu popularno zovu, zlatne poluge. Kod nas nema mogućnosti ulaganja u finansijske instrumente koji su vezani za zlato, kompanije koje trguju, iskopavaju ovaj metal. Interesantno je da bankari baš i ne savetuju klijente da ulože u zlato, već pre u državne dužničke papire, nekretnine ili investicione fondove.

Za trgovinu zlatom na unutrašnjem tržištu nema posebnih pravila, ali je zato na režimu dozvola uvoz i izvoz, kažu u Ministarstvu trgovine i turizma. To važi za zlato neobrađeno ili u obliku poluproizvoda ili u obliku praha, odnosno nemonetarno zlato (prah, neobrađeno, poluproizvodi – šipke, žica profili, ploče, limovi i trake), monetarno zlato. Ne postoje posebni uslovi za bavljenje uvozom i izvozom ove robe, kao ni kvantitativna ograničenja uvoza, odnosno izvoza, kao što su kvote.

U nadležnosti Narodne banke Srbije (NBS) nalazi se samo zlato koje je sastavni deo deviznih rezervi.

– Na dan 31. oktobra 2018. godine NBS je u svojim rezervama imala 20,2 tone zlata (ukupne vrednosti od oko 788 miliona američkih dolara ili oko 695 miliona evra), koje učestvuje sa oko šest odsto u ukupnoj strukturi deviznih rezervi. Od početka 2018. godine zlato u deviznim rezervama povećano je za oko 815 kilograma, to jest 65 zlatnih poluga, a njegova vrednost je od kraja 2017. godine do kraja oktobra 2018. godine povećana za 19,5 miliona evra. U proteklih šest godina rezerve zlata su povećane za blizu pet tona – odgovaraju u centralnoj banci.

Narodna banka Srbije otkupljuje poluge zlata iz domaće proizvodnje i nastaviće sa dosadašnjom praksom kupovine zlata, uvažavajući ponudu ove klase aktive na domaćem tržištu, a imajući u vidu odredbe Zakona o NBS kojima je, između ostalog, propisano da ona može u zemlji kupovati i prodavati zlatne poluge.

– Narodna banka Srbije nije prodavala zlato više od jedne decenije, već je u okviru svoje politike formiranja deviznih rezervi kontinuirano povećavala učešće zlata u deviznim rezervama, kupovinama zlata iz domaće proizvodnje. Zlato u deviznim rezervama centralne banke omogućuje smanjenje rizika i očuvanje vrednosti investicija. Pored toga, niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže rezerve, a naročito sa rezervnim svetskim valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije portfelja. Osim toga, na ovaj oblik aktive teže je uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, dok ono uobičajeno služi kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. Konačno, ovaj plemeniti metal služi i kao garancija poverenja u centralnu banku, naročito u vremenima nesigurnosti – navode u NBS.

Stanje zlata kod poslovnih banaka u Srbiji je evidentirano samo kod nekolicine banaka. Prema podacima NBS, krajem septembra ukupna vrednost zlata kod banaka iznosila je svega oko 85 miliona dinara, što je u odnosu na ukupnu bilansnu sumu bankarskog sektora zanemarljivo nizak iznos. Proračunato prema aktuelnoj ceni i dolaru dolazi se do podatka da je kod banaka manje od 20 kilograma zlata.