Ivana Vujić na čelu nacionalnog teatra

Vlada Republike Srbije na jučerašnjoj sednici razrešila je dužnosti Dejana Savića, upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, na lični zahtev. Za novog v. d. upravnika imenovana je rediteljka Ivana Vujić, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. To je epilog jednomesečne krize u nacionalnom teatru, koji sutra obeležava 150 godina postojanja.

– Biti na čelu Narodnog pozorišta u Beogradu, jedne od najvećih institucija kulture, za mene je velika čast, ali i obaveza i zadatak da budem deo ovog tima. Nacionalni teatar je skup naših najboljih umetnika – dramskih, operskih, baletskih… Verujem da je to prava kuća koja ima moć da ostvari promenu i pomak u umetničkom smislu i među izvođačima i među gledaocima – kaže za „Politiku” Ivana Vujić i odgovara koji će joj biti prvi upravnički koraci s obzirom na nagomilane probleme u ansamblu:

– Ne znam da je bilo kada u pozorištu bilo lako. Ni pravljenje predstave nije jednostavna stvar. To su ozbiljni poslovi. Naravno, moja je sreća što ću biti okružena darovitim, sposobnim ljudima, kojih i te kako ima u nacionalnom teatru. Jako je važno da kuća počne da radi normalno, da se ljudi vrate svojim ulogama, darovima, svom razvoju. Radovaćemo se sutra svi zajedno svečanosti Narodnog pozorišta u Beogradu, koje iza sebe ima tradiciju dugu 150 godina. Obeležavanje tako važnog datuma nastaviće se tokom cele godine, jer ova kuća kulture to zaslužuje. To je naša obaveza, ali i čast što smo deo istorije tako značajne institucije.

Celo zamešateljstvo u Narodnom pozorištu u Beogradu počelo je pre nešto više od mesec dana. Tačnije, posle smene Željka Hubača, v. d. direktora ansambla Drame, kojem se posle četiri godine uspešnog rada Dejan Savić, prvi čovek Narodnog pozorišta u Beogradu, zahvalio na saradnji, smo dva dana posle intervjua objavljenog u „Politici”. Ovakav potez Dejana Savića naišao je na oštru reakciju kulturne javnosti, kako u zemlji, tako i regionu. Umetnici i članovi ansambla Drame, izražavajući svoj protest zbog novonastale situacije na konferenciji za novinare održanoj tri dana kasnije, otišli su korak dalje, zatraživši Savićevu smenu. Nekoliko dana kasnije oglasili su se pismom i predstavnici Sindikata „Singlus”, koji su takođe tražili Savićevu smenu „zbog nesavesnog rada, brojnih propusta u poslovanju upravnika, urušavanja ugleda Narodnog pozorišta”, kao i zbog „upravnikovih skandaloznih i neistinitih istupa u medijima”, koji su proizveli „ogromno nezadovoljstvo među članovima sindikata i ostalim zaposlenima Narodnog pozorišta…”, a zatim 8. novembra održali i štrajk upozorenja, budući da Dejan Savić u navedenom roku nije podneo ostavku na mesto upravnika nacionalnog teatra. Članovi „Singlusa” najavili su novi štrajk, koji je trebalo da počne 22. novembra, na dan kada nacionalni teatar obeležava vek i po postojanja. Pred kraj prošle sedmice Aleksandar Gatalica podneo je ostavku na mesto predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu, a pre dva dana pismom se oglasio i orkestar Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, sa namerom da skrene pažnju javnosti na probleme sa kojima se susreće u svakodnevnom radu duže od deset godina.

Kroz dugovečnost Narodnog pozorišta ispisana je i istorija srpskog naroda. Odolevajući burnim istorijskim događajima, Narodno pozorište u Beogradu, na čijem su čelu bili Jovan Đorđević, Đorđe Miletić, Branislav Nušić, Milan Grol, Milan Predić, odoleva zubu vremena 150 godina.

Posle više pokušaja, još od 1842, da se u Beogradu osnuje stalno profesionalno pozorište, 1868. osnovano je Narodno pozorište u Beogradu. Prva predstava, „Đurađ Branković” Karolja Obernjaka, održana je, po novom kalendaru, 22. novembra 1868. u gostionici „Kod engleske kraljice”, koja je sledećih godinu dana bila privremeni dom Narodnog pozorišta. Po osnivanju Narodnog pozorišta, knez Mihailo Obrenović i Državni savet određuju novu lokaciju za pozorišnu zgradu: bivši turski plac kod Stambol-kapije. Knez obnavlja i davanje priloga, sam priloživši pet hiljada dukata. Nažalost, nije dočekao početak radova, jer je ubijen 3. juna 1868. godine, pa je kamen temeljac postavio knez Milan. U proleće 1868. organizovana je licitacija za izvođenje radova, a posao je dobio E. Štajnlehner. Gradnja je izvedena veoma brzo. Zemljani radovi počeli su 29. maja, a kamen temeljac položen je 18. avgusta 1868. godine.

Zdanje nacionalnog teatra stavljeno je pod krov već januara 1869, a prva predstava u novom zdanju, u sali koja je imala 800 mesta, održana je 30. oktobra, po starom kalendaru, iste godine.